• У Београду је пре неколико дана основано „Друштво за обнову манастира Михољска превлака“ на чијем челу је др Јован Јањић, биограф Патријарха Павла, аутор више десетина књига међу којима је и „Историја СПЦ под комунизмом“ и један од оснивача издавачке куће „Народна просвета“.

Игуман Бедедикт, владика Методије, отац Михајло, архитекта Здравковић (седе), адвокат Предраг Савић, др Јован Јањић и фоторепортер Зоран Јовановић Мачак (стоје)

У Друштву које ће имати интернационални карактер је ангажовано више доктора наука, писаца, новинара, судија, адвокат и других интелектуалаца. Потпредседседник Друштва је познати српски историчар Милош Ковић.

Настојатељ манстира Михољске превлаке отац Бенедикт и председник Друштва др Јован Јањић именоваће манастирске туторе за поједине државе, регионе и градове. Тутори ће имати задатак да штите интересе манстира Михољске Превлаке, оснивају одборе Друштва на подручјима на којима су именовани. Тутори ће се бавити и пропагирањем обнове манастира Превлаке и организацијом аукција и других актвности у циљу помоћи и прикупљања средстава за обнову светиње. Друштво ће заједно са туторима организовати изложбе, духовне и друге културне манфестације и бавити се издаваштвом.

Благослов за формирање овог интернационалног удружења дао је митрополит црногорско–приморски Амфилохије. Значајну подршку у формирању пружили су викарни епископ Методије, који је уредник „Светигоре“, као и грабаљси парох свештеник Мијајло Бацковић.

Манастир Михољска превлака има изузетан географски положај али, и немерљив, исторјски и духовни значај због чега га је и Свети Сава обрао да буде својевсни светионик православља и духовна караула.

Михољска превлака, је уствари Острво Св. Арханђел Михаило, или у скорије време Острво цвећа. То је прво од три острва у јединственом низу острва у Тиватском заливу Бока которске, познатијих као кртољски архипелаг. Ово острво се после пет метара широког и плитког мореуза надовезује на полуострво Брда. Стотинак метара даље је шкољ Страдиоти или острво Св. Марка, а још толико је удаљено Богородичино острво, Оток или Госпа од Милости.

На овај део залива простирала се метохија манастира светог архангела Михаила са најмање 40 храмова. Ове области подно Ловћена, окупљене око манастира, прастаро су српско упориште. Источна страна Боке которске (од рта Оштра до Пераста) била је део Травуније, односно Херцеговине, а град Котор са Боком которском и Грбљем, у средњем веку познат као „краљевски град“, био је посебна област са дворцима српских владара.

Михољска превлака је именована по манастиру светог архангела Михаила, чији је саборнни, централни храм и данас у рушевинама. Ту је свети Сава Немањић 1219. установио седиште Зетске епископије. За првог епископа зетског Свети Сава је поставио Илариона Превлачког. Дуго времена језгро чувеног Михољског збора била је Михољска превлака.

Средином 15. века манастир је срушен, а према историјским записима које је прославио у својим прозним делима припроведач Стефана Митрова Љубише, записано је, да су монаси, њих седамдесетак, у политичкој завери потровани од стране извесног Друшка, и да је млетачка морнарица топовима и минирањем уништила манастир као колевку православља у Приморју, што је потврђено бројним археолошким истраживањима. Мошти ових 70 михољских мученика су сачуване и неретко мироточе тако да цело острво од тога необично мирише.

На Михољској превлаци се налази црква Св. Тројице. То је једнобродна грађевина са полукружном апсидом и троделним звоником на преслицу. На западној фасади, изнад порталa налази се розета, а испод ње фрагменти пластике. Цркву је сградила 1833. године Катарина Властелиновић, која је тестаментом оствро оставила владици Петру Петровићу Његошу. Аустријске власти покушале на све начине опструишу тај тестамент. Његош је био принуђен да суду доказује да као грађанин и поглавар Црне Горе може да наследи имовину у тадашњој Аустроугарској монархији. Основни суд у Котору му је оспорио то право. Ту пресуду је потвдио Окружни суд у Ријеци. Врховни суду у Бечу, мећутим, морао да призна да Његош има право по основу реципроцитета да као црногорски држављанин наследи острво Михољску превлаку.

ИЗВОР: ТАМО ДАЛЕКО