Родио се у Мостару у Бановинској болници једног септембарског дана 1938. године.
Краљевина Југославија је била у видној политичкој нестабилности, а већ сљедеће године изнудом је установљена Бановина Хрватска у коју ће бити уграђена тадашња Приморска бановина, са њом читав Мостар те цио столачки дио источне Херцеговине.
Дали су му име Гордан, онај који се горди (поноси) љепотом, врлином и Божијим ликом у себи.
Породица Михић је потицала из Стоца у источној Херцеговини, из села Поплата. На Поплату је до 90-их постојала Михића махала. Најближи сродници су им били столачки Ружићи. Предање вели да су једни од брата, а други од сестре, Миха и Руже.
Село Поплат је древно српско село у Хумској земљи, а било је дијелом средњовјековних жупа Дабра и Дубраве. На Поплату је установљена једна од првих српских народних школа столачког краја.
Поред ове школе, која је иначе установљена уз православну цркву Светог архангела Михаила, рођен је Димитрије Митриновић, син народног учитеља, касније истакнути члан Младе Босне.
Михићи и Ружићи су најтеже пострадали у геноциду током Другог свјетског рата.
На Видовдан 1941. године хрватске усташе су на Видовом пољу испод Стоца међу 200 најугледнијих и најбогатијих столачких Срба убили и шест Михића.
Бјежећи са остатком породице од сигурног истребљења Гордан у збјегу долази у Србију. Осам година је живио у Сокобањи, ту је започео основно образовање.
Потом породица долази у Београд гдје он наставља школовање, касније завршава и Академију умјетности.
Београд ће му дати знања, прилике, приступе свјетској сцени, значајна познанства. Он ће Београду узвратити умјетношћу и поштовањем.
Постаће један од најистакнутијих српских сценариста, потом и редовни професор на Факултету драмских умјетости гдје је предавао филмски сценарио.
Преминуо је у Београду 11. августа 2019. године, а сахрањен је поред манастира Рајиновац у Гроцкој, надомак Београда.
Гордан Михић је био истакнути српски сценариста, драмски писац и редитељ.
Херцеговину је носио у складу лица, у даровитости бића, у достојанству живота.
Покој и хвала!
ГОРАН ЛУЧИЋ
Напомена: Овај текст први пут је публикован на порталу Слободна Херцеговина 13.августа 2019. године
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Ovo o Mihićima ste se nalupetali za peticu. Pomešali babe i žabe. Mihići sa Poplata nikakve veze nemaju sa Mirilovićima. Oni su starinom Mirkovići. Od Mirilovića su drugi Mihići, iz Čavša, Bančića, Dabrice, Potkoma, Lokava… Oni slave Jovanjdan i veze nemaju sa Mihićima koji slave Aranđelovdan.
I nije tačno da su Mihići živeli u Hercegovini pre Kosovskog boja. Živeli su Mirilovići, preci Mihića koji slave Jovanjdan, a o precima Mihića sa Poplata se ne zna ništa u to doba. Kako bilo, ni jednima ni drugima preci nisu nosili prezime Mihić do pre 300 godina.
slazem se da Mihići koji slave Arandjelovdan nemaju veze sa Mihićima koji slave Jovanjdan. Mihići sa Poplata su potomci plemena Vlahovići koji su tu ziveli naravno pod drugim prezimenima jos pre Kosovskog boja.O tome svedoči i crkva svetog Lazara u selu Vlahovićima koje je u vreme Kosovskog boja podigao tadasnji knez plemena.Tako da se o precima Mihića koji slave Arandjelovdan kao i o precima Ruzića zna podosta.
Ovo o Mihićima ste se nalupetali za peticu. Pomešali babe i žabe. Mihići sa Poplata nikakve veze nemaju sa Mirilovićima. Oni su starinom Mirkovići. Od Mirilovića su drugi Mihići, iz Čavša, Bančića, Dabrice, Potkoma, Lokava… Oni slave Jovanjdan i veze nemaju sa Mihićima koji slave Aranđelovdan.
I nije tačno da su Mihići živeli u Hercegovini pre Kosovskog boja. Živeli su Mirilovići, preci Mihića koji slave Jovanjdan, a o precima Mihića sa Poplata se ne zna ništa u to doba. Kako bilo, ni jednima ni drugima preci nisu nosili prezime Mihić do pre 300 godina.
slazem se da Mihići koji slave Arandjelovdan nemaju veze sa Mihićima koji slave Jovanjdan. Mihići sa Poplata su potomci plemena Vlahovići koji su tu ziveli naravno pod drugim prezimenima jos pre Kosovskog boja.O tome svedoči i crkva svetog Lazara u selu Vlahovićima koje je u vreme Kosovskog boja podigao tadasnji knez plemena.Tako da se o precima Mihića koji slave Arandjelovdan kao i o precima Ruzića zna podosta.