НИГДЈЕ ФОТОГРАФИЈЕ ВЛАДИКЕ АТАНАСИЈА: “Глас Требиња” – огледало Херцеговине

Насловна страна без имена блаженопочившег владике Атанасија

А како и не би био, кад је то једино локално штампано гласило Источне Херцеговине.

У мјесецу у коме нас је напустио обновитељ духовног живота владика Атанасије Херцеговачки, очекивао сам специјал посвећен њему бар на 8 страна.

Духовник који је у Херцеговину дошао, кад су из ње многи бјежали и за чијег се живота обновио и подигао велики број храмова, најмање је толико заслужио.

Међутим, КАД СЕ УЈЕДИНЕ СУЈЕТА, АМБИЦИЈА И ГЛУПОСТ резултати могу достићи невиђене размјере. Нажалост, требињски колекционари партијских књижица су још једном показали свој аматеризам.

МОЖЕ У НОВИНУ, АЛИ ТЕК ПОСЛИЈЕ ДИРЕКТОРА – НА СТРАНИЦИ 12. Кад би се историја изучавала из Гласа Требиња, за сто година, нико не би знао како изгледа лик блаженопочившег владике Атанасија

У Гласу Требиња на насловној страни име владике Атанасија није ни споменуто, док у цијелој новини није објављена ниједна једина његова фотографија, чак ни у рубрици читуље.

Већу пажњу од блаженопочившег владике Атанасија добила је реклама за домаћи ликер од вишње, коју је потписала цензорка слободне ријечи широј јавности позната по средњем имену П.

Заиста се поставља питање до када ће примитивизам, шунд и осионост остати недодирљиви?

Глас Требиња је од листа који је добијао престижне новинарске награде у старој Југославији постао уточиште полтрона и улизица – читај НЕЗНАЛИЦА.

И не чуде самозвани уредници за које знамо да ништа не знају (некима је једини посао да ту изброје дане до пензије), већ чуде људи од пера који пристају да ћуте и нијемо посматрају како некадашњи бренд писане ријечи тоне у све дубље блато. Част ријетким изузецима!

“Дизајнеру” и “уреднику” недостају још само легенде са насловима

Дизајн новине је у међувремену додатно унакажен. Вођени логиком “кад се већ штампа у боји, дај што више шаренила” новину су направили још ружнијом (мислио сам да је то немогуће). Овдје су тек неки симболични примјери приказани.

Жалосно за град у коме је само из ликовне академије “Милорад Ћоровић” настала плејада изузетних стваралаца.

И да поновим мисао са почетка. Глас Требиња је у сваком времену огледало Херцеговине.

Трифко Ћоровић

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар