• На ободу Гатачког поља, у ареалу Зборне гомиле налазе се четри засебне групе стећака. Највећа а уједно и најважнија од њих налази се на локалитету Велико гробље.

На основу записа са самих стећака а и из историјских извора, утврђено је да је Велико гробље коришћено као породично гробље влашких катунара Плишчића и датирано је у XIV и XV вијек.

„Власи Плишчићи били су смјештени на подручју око Гацка, Самобора, Цернице и Рудина, сјеверно од подручја Љубомира и подручја Требиња. Главно њихово насеље било је Модрич (in villam de Pliesche in loco dicto Modrice). Иначе, то је подручје које је ушло у састав средњовјековне босанске државе до 1373. Плишчићи се први пут појављује у познатим и очуваним изворима 1375. баве се караванском трговином и сточарством. Плишчићи су у почетку, као и већина влаха која је ушла у састав Босне територијалним ширењима у XИВ вијеку, били вазали босанских владара. Према податку из 1382., њихов катунар Вукосав Плишчић био је кнез свих влаха у Босанском краљевству (Volcoslauo Plescich comite vlacorum omnium domini regis Rassie et Bossine). Касније Плишчићи постају вазали Косача, војводе Сандаља Хранића и његових насљедника. Септембра 1465. власи Плишчићи постају вазали Османлија.“

Некропола се налази на малој узвисини и састоји се од двадесетак стећака. Стећака, има више врста а четири велика саркофага доминирају некрополом. Већина стећака у некрополи је лијепо уређена и украшена геометријских фигурама те приказима из свакодневног живота, рата, лова, итд. На западној страни некрополе налази се усамљен велики саркофаг за кога се претпоставља да из неког разлога није завршен.

Централно мјесто заузима масивни споменик кнезу Вукосаву Плишчићу. На самом стећку нема других украса сем натписа уклесаног у пет редова, на ужој страни саркофага. Натпис у транскрипцији гласи:

А СЕ ЛЕЖИ КНЕНЗb ВУКОСАВb ПЛИШЧИЋb. ПИСА СРАЦИНb ВУКОСАЛИЋb

Према старим записима, некропола је била далеко већа али су стећци временом „изразбијани и развучени“ па су тако поједини завршили узидани у цркве а споменик Вигњу Плишчићу, кнезовом сину, однесен је 1963. године у Земљаски музеј у Сарајеву гдје је био дио сталне поставке средњовјековне умјетности Босне и Херцеговине.

извор: srbiubih.com