• Из штампе је изашла нова књига Велибора Шиповца, збирка изабраних пјесама „Између камена и неба“ у издању Књижевне заједнице „Јован Дучић“ и СПКД „Просвјета“ Требиње.

То је био повод да са нашим суграђанином разговарамо и на тај начин из прве руке се информишемо о књизи која је недавно угледала свјетлост дана.

Зашто сте збирку изабраних пјесама назвали „Између камена и неба“ и које су пјесме нашле своје мјесто међу корицама нове књиге?

Под небом, које је прозрачно плаво и сунцем обасјано, на камену тврдом, необичном и чудесном, у земљи љубављу окриљеној и светим дахом озареној, Херцеговини – настале су моје пјесме о земљи, Богу, вјери, породици, животу, љубави… Пјесме су изњедрене између камена и неба.

Збирка садржи 64 пјесме које сам изабрао из цјелокупног пјесничког опуса, од најранијих радова насталих у дјетињству, па све до стихова које сам недавно написао. Подијелио сам је у три цјелине: „Вјера и задужбина“, „Траг у времену“ и „Анђеоски…“. И да нагласим, збирка је посвећена онима којима вјерују и воле!

Шта Вас је иницирало да направите сада збирку изабраних пјесама?

Почетком основног образовања настали су моји први стихови. Стихове сам биљежио и сањао о овом што је сада моја стварност – да све буде у некој књизи. Касније, пјесме су се рађале и сазријевале у времену и добијале свој облик и сјај од херцеговачког камена и неба. Кад сам сабрао и изабрао пјесме, а које су већ добиле своје коначно рухо, појавила се Богом дана ситуација да је академик Матија Бећковић имао прилике прочитати моје радове и написати коју ријеч. И да је у питању једна његова ријеч – то је непроцјењиво богатство за мене. Све је то пресудило да се одлучим направити пресјек досадашњег пјесничког рада.

Прелиставајући ову нову књигу, поред академика Бећковића, ту су и текстови познатих пјесника и критичара, из Требиња и региона!?

У књизи су наведени дијелови из рецензија и текстова који говоре о мојој поезији. Поред барда српске поезије Бећковића, ту је ријеч нашег истакнутог пјесника Новице Телебака Тенија, затим Божидара Глоговца, Маринка Павићевића, Ненада Раденковића Јера, Слободана Чуровића и других. Да све то визуелно изгледа скромно, а величанствено, дјело је познате сликарке из Новог Сада Биљане Ристић, чије је поријекло из Херцеговине.

Као активни члан требињске Просвјете, одлучили сте се да управо она, поред Књижевне заједнице Јован Дучић, буде издавач ове збирке?

Част ми је била да наше двије издавачке куће буду оне које носе наслов и ове моје књиге. Поред имена Јована Дучића, које носи књижевна заједница, и назива „Просвјета“, ниједна друга издавачка кућа не може имати такав сјај, без обзира на то која је у питању и на каквом је гласу код нас и у свијету. Овдје бих додао и да ми је изузетно задовољство бити дио тог друштва, јер, на срећу свих нас, требињска „Просвјета“ након обнављања има веома значајну улогу у културном животу Републике Српске и региона. Настојим и настојаћу да максимално допринесем, заједно са осталим колегама по перу, да наша будућност у овом културном пољу дјеловања буде узор многима у окружењу.

Ово је ваш петнаести наслов који је у рукама читаоца. Шта и у ком правцу ћете наставити даље?

До сада опус броји петнаест ауторских и приређивачких наслова. Ту су романи, збирке пјесама и монографије. Пјесме настају у неком тренутку, те се не може знати вријеме када ће се скупити довољан број за издавање нове књиге. Пустићу да вријеме пише стихове. А пошто се осјећам првенствено прозаистом, враћам се томе, те слиједе радови у том смислу.

НЕБЕСКИ ВЈЕТРОВИ

Гледам у небо, па у нашу Грачаницу,
гдје се сунце рађа и најсјајније сија,
гледам ка горе, ка Божанском лицу,
одакле вјетар дува, а тај вјетар прија.

Кроз нову историју пише се и стара,
јер вјетар овдје дува, бурно и сјетно,
небитно, да л’ је са мора ил’ Леотара,
ал’ обузима срце и душу неосјетно.

Спајају се у вртлог и громко шамарају
с циљем да одвоје свјетлост од тмине,
јер ово је земља гдје вјетрови шибају
и гдје пјевају пјесму, чак и од тишине.

Пркосно и постојано живе вјетрови,
болни, а слатки са дахом пуног зова,
овдје су чудесни вјетрови, као и снови,
саткани су љубављу небеских стихова.

Ж.К. / ТРЕБИЊЕЛАЈВ