• Почеци организоване архивске службе у Републици Српској су у почецима Архива града Бања Луке, који је почео са радом 20. Априла 1953. године. Тога дана ове године била је свечана академија, док је окупљање почело претходног дана. Гости су дочекани у згради Арива. Приређен је коктел и отворена изложба „Архивско благо Републике Српске“ коју је приредио помоћник директора др Владан Вуклиш. После тога је у хотелу „Босна“ била заједничка вечера.

Душан Поповић, Милорад Додик и директор Архива др Бојан Стојнић

Главни догађај је био свечана академија у Малој већници Банског двора са почетком у 12 часова. Оим домаћина, бивших радника и гостију присуствовали су и званичници Републике Српске, челни људи града, научних установа, генерални конзул Републике Србије, амбасадори Босне и Херцеговине у САД и Швајцарској, представници медија. Скупу се обратио и председник Републике Српске господин Милорад Додик наглашивши значај установе и обећавши помоћ, укључујући изградњу нове зграде. Председник Удружења архивских радника Републике Српске господин Душан Поповић, доделио је виша звања архивистима, а господин директор др Бојан Стојнић је доделио повеље Архива Републике Српске за заслуге на очувању историјског наслеђа и архивске грађе. Две виолинисткиње су извеле делове Вивалдијевог „Пролећа“ и приказана су први пут три рестаурисана документарца: бомбардовање Бања Луке 1944. Године, откривање споменика палим Крајишницима из 1961. и призори Бања Луке из 1962. Године. После свечане академије господдин др Бојан Стојнић је отворио поставку у Банском двору под називом „Нова зграда Архива Републике Српске“ што је прво представљање идејног решења за наменску зграду. Ново здање ће бити у дворуишту старе која ће се уредити, а две зграде ће бити повезане подземним ходником. Тиме ће се обезбедити смештај грађе за следећих 70 година.

директор Архива др Бојан Стојнић уручује признање првом директору Архива Републике Српске Небојши Радмановић

О прошлости Архива су говорили господа др Владан Вуклиш и др Бојан Стојнић, који је поводом годишњице написао књигу „Архив Републике Српске 1953-2023“. Из њихових излагања види се да је почетак био скроман, са два радника у четири подрумске просторије данашње Градске управе. У садашњу зграду, „Царску кућу“, Војну команду изграђену 1889. Године, Архив се уселио 1973. Године и проширивао своју делатност.

Преображај градског у институцију од националног значаја водили су, између осталог, и преко највећег регионалног Архива у Југославији са двадесет три општине. Од 1992. Године Архив је репрезентативна установа под Министраством просвете и културе у Влади Републике Српске, са канцеларијама у Добоју, Фочи (Србињу), Зворнику, Требињу и Соколцу. Архив чува грађу од 17. Века до данас и има 876 архивских фондова и збирки, у Бања Луци 530, најмање у Зворнику 34. Од оснивања у Архиву је радило 125 лица. Највише у Бања Луци (84) најмање у Соколцу (1). Данас ради 30 запослених, 6 са средњом спремом, 24 са високом, од чега 2 доктора наука и три магистра. Библиотека има 20 000 наслова. Годишње има преко 200 истраживача и преко 1000 захтева физичких и правних лица. Ради се на дигитализацији и потпуно је дигитализована збирка Спомен подручја Доња Градина и Јасеновац, бесплатно доступно на сајту Архива 30 000 докумената. Запослени и сарадници су објавили преко 200 књига, међу којима је и књига Сомборца мр Ђорђа Јањатовића. За свој рад Архив је одликован највишим одликовањима, а награђивани су и њихови радници.

Успостављена је веза са колегама па је на обележавању годишњице било присутно 70 гостију из разних Архива Босне и Херцеговине, Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Хрватске и Словеније.

Бранислав Ћурчић