МИЛАНА БАБИЋ: Његош српска парадигма

  • У деветом разреду основне школе Његош се изучава кроз анализу дијелова из “Горског вијенца” и “Писма из Италије” од Љубомира Ненадовића.

Од 2018. године знатно је промијењен одломак из путописа Ненадовића. Наиме, он је скраћен тако што је избачен дио који се налази на другој фотографији коју објављујем. У њему владика говори о двије кључне теме српске историје – Косову и слободи:

Интересантно је да је слобода тематизована кроз двије приче на тако малом простору, и када владика говори о ослобођењу Косова са двије стране (из Србије и Црне Горе) и када се чуди што су у Србији забранили новине “Шумадинку” , јер “налазе да распростире одвећ велику слободу.”

Његош се чуди и одговара у свом стилу:

“Онда -вели- нека избришу из историје свију српских војвода; јер су се они борили да буде што већа слобода. Затим, после кратког ћутања, придодаде: Шта се Србија има бојати слободе? Србија коју је слобода родила, која само са слободом може у напријед ићи. Куд год мисли да крочи, очекује да им слободу донесе. Су чим ће поћи браћи која су под Турцима, ако им слободу не понесе.”

Дакле, одломак који ми наставници читајући дјеци, која то живо слушају из својих клупа, онда лако приближимо данашњем времену и изазовима. У овом поглављу је потом изузетно жив лик великог владике, “умирућег титана”, великог владара Црне Горе. Све је ту скицирано и његова дубока замишљеност над свијетом, и над својом Црном Гором, и над цјелокупним српском и над својом страшном судбином ранообољелог човјека. Владикин лик употпуњује сердар Андрија, његов зет и један од најоданијих Његошевих људи, који јако добро познаје ћуд свог господара. Ту ја убацујем породичну историју Перовића са чијом кућом је повезана и породична историја моје покојне мајке како бих им приближила Црну Гору тог времена (племенске прилике и везе).

На крају одломка налази се дио о посјети владике цркви Светог Петра и његово чувено одбијање цјеливања окова уз образложење – Црногорци не љубе ланце. Што у ствари значи ново тематизовање значаја слободе за Србина.

Међутим у новим читанкама, без претходног дијела о владикином размишљању о слободи, овај одломак о ланцима не одјекује ни приближно у свијести ђака колико би могао.

Наравно, има и добрих одломака и текстова у новој читанци за девети разред, међутим забрињава и што је потпуно измијењен дио из “Мемоара” Проте Матеја Ненадовића. Умјесто одломка у којем се представља страдање српског народа под дахијама, и у којем је живо представљен дух устаничке Србије, у новом уџбенику и се налази само дио из дјетинства Ненадовића у којем се говори о његовом образовању.

Дакле, умјесто да дјеци пренесемо дух устаничких вођа и уопште прилика у Србији у Првом српском устанку ми смо сведени на дидактичку причу о значају образовања! Као да дух Првог српског устанка није образовање и васпитање само по себи!

Востани Сербије с обје стране Дрине!

Милана Бабић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар