• Чврсто сам и потпуно увјерен да се судбина Русије, моја сопствена судбина и судбина моје породице налазе у руци Бога који ме је поставио на мјесто на коме се налазим. Ма шта се десило, покоравам се Његовој вољи свјестан да никада нисам имао другу помисао до да служим земљи коју ми је Он повјерио.

Пише: Милана Бабић / Стање ствари

Изложба „У сусрет руском цару“, топао дочек у Музеју Херцеговине у Требињу. Јелена Влачић Пујић и ја приповиједамо ученицима IX 1 ОШ „Вук Караџић“ и IX разреда Подручне школе у Петровом Пољу о преданости, достојанству, борби, али најприје о служењу Господу и Русији посљедњег руског цара.

Прича о Николају Другом Александровичу и његовој породици уједно је и прича о тешком времену препуном неизјесности и немира (побуна Црноморске флоте, Руска револуција 1905, Први свјетски рат, Фебруарска револуција, Октобарска револуција), убистава (великог војводе Сергеја Александровича, предсједника Савјета министара Петра Аркадијевича Столипина, Григорија Јефимовича Распућина).

Процеси удара, споља и изнутра, на темеље Свете Рус текли су непрестано. Без обзира на таласе непријатељских дешавања цар остаје настављач месијанске идеје Источног римског царства – заштитник православних хришћана. У духу древне традиције као „Цар-Баћушка“ шаље своје дарове свуда по свијету: Египат, Палестина, Сирија, Румунија, Србија, Бугарска, Црна Гора, Турска. Као такав, цар је препрека свијету који се рађа из пепела револуција, бакље сатанске слободе које су из темеља потресле Западну Европу и донијеле један талас бесмисла – еуфорије у коме оностраност и вјечност излазе из рјечника и, посљедично, из душа.

Новом свијету смета устројени осмишљени свијет православне икумене, материјализован у руској држави и цару као који је возглављује. Енгелс пише: „Ниједна револуција, ни у Европи, ни у свијету, не може коначно да успије и побједи док год постоји садашња руска држава.“

Цар покушава да обнови поредак допетровске Русије. За вријеме Николаја II РПЦ је прославила више светих него у читавом 19. вијеку. Од 1894. до 1912. подигнуто је 211 манастира и 7546 храмова.

У вријеме рата против Јапана, 1905-те године, цар је спреман да се повуче са трона и замонаши, по угледу на свог славног претка патријарха Филарета.

Милана Бабић са ученицима на изложби „У сусрет руском цару“

Година 1914-та, улазак у Први свјетски рат, заштита коју пружа и исказује руски цар од нас Срба прави вјечите дужнике. Причамо дјеци зашто је цар Николај наш цар, о његовим потезима којима нас је заувијек задужио.

Причамо о мучеништву цара и царице и њихове дјеце. Причамо пажљиво бирајући ријечи, јер нас мноштво широм отворених очију гледа са трепетом.

Причамо о једном државном моделу који је живио 17 вијекова и који је потонуо са нестанком Руског царства. Страшно убиство које је прекинуло тако драгоцјену нит …