Милан Јовановић – Морски: Спојио Банат и Херцеговину

• Светски путник, драмски писац, новелиста, лекар и родољуб Милан Јовановић дуго био неправедно заборављен. Српски патриота помагао устаницима Невесињске пушке

У СКЛОПУ обележавања Преображења Господњег и месне славе, у читаоници херцеговачког градића Требиња ове недеље представљено је репринт издање књиге “С мора и са сува”, неправедно запостављеног великог српског писца и родољуба др Милана Јовановића Морског (1834-1896).

Књига је први пут објављена у првом колу Српске књижевне задруге 1892. Нашла се поново пред читаоцима захваљујући сарадњи градских библиотека Зрењанина и Требиња. Разлог за ново издање, како истиче за “Новости” приређивач Александар Бјелогрлић, свакако је потреба да се од неоправданог заборава спасе дело талентованог писца и стилисте, који је по тематици и литерарном сензибилитету ишао мимо главног тока српске књижевности.

Али, додаје, и зато што је Морски по свему био пример чврсте, нераскидиве историјске споне српског севера и југа, Баната и Херцеговине, панонске равнице и питоме Боке. Био је он у правом смислу поклисар Северне страже на јужном бранику народа.

– Светски путник, новелиста и драмски писац коме је, као и Чехову, “медицина била законита жена а литература љубавница”, Морски је оставио незаборавне обојене записе о оријенталним поморјима, егзотичној многољудној “Хини” и левантским чудесима – каже приређивач ове вредне публикације Александар Бјелогрлић, угледни зрењанински писац и новинар.

– Рођен 1834. у Јарковцу, у Банату, Милан Јовановић Морски био је немирник и свезнадар, попут свог великог књижевног претка и земљака Доситеја Обрадовића. До тренутка кад се упокојио, 1896, успео је да сврши гимназију у школама у Вршцу, Темишвару и Пешти, дипломира медицину на бечком Универзитету, постане професор хигијене и судске медицине на београдској Великој школи, директор реалке у Новом Саду, општински лекар у Херцег Новом, лекар кнежеве породице на Цетињу, лечник на бродским линијама бечког “Лојда”, светски путник, писац универзитетских уџбеника и три вредне збирке путописа и новела. А поврх свега и аутор већег броја занимљивих акварела са мотивима Средоземља – износи Бјелогрлић.

Дете равнице из милитарске вароши аустроугарске Војне границе, овај српски патриота као лекар ставио се на располагање херцеговачким устаницама. Када је, наиме, 1875. букнула “Невесињска пушка”, велики број стараца, жена и деце склонио се испред турског зулума у Херцег Нови и његову околину.

– Управо те године Јовановић долази за општинског лекара у Нови, где је водио бригу о рањеницима и прогнаницима. Његов немирни, слободарски дух несумњиво је био покренут гласовима о пуцању окова туђинске власти у првој побуни српског народа у земљи Херцеговој, о устанцима под вођством војводе Луке Вукаловића и попа Богдана Зимоњића од 1852. до 1862, који су делом били покренути и примером борбе за уједињење коју је у Италији водио Гарибалди – истиче Бјелогрлић.

ДОПРИНОС  УДРУЖЕЊА ХЕРЦЕГОВАЦА

РЕПРИНТ издање “С мора и са сува” у извесном смислу јесте и плод дугогодишњег приљежног рада зрењанинског Удружења Херцеговаца и пријатеља Херцеговине и његовог председника Уроша Милојевића, иначе житеља оближњег Клека, на неговању братских односа два географски удаљена и по рељефу сасвим различита, али културно крајње блиска поднебља.
ПИСАО И ПРЕВОДИО

ЗА живота, Јовановић је објавио и путописне збирке “Тамо-амо по Истоку” и “Горе-доле по Напуљу”. Аутор је драма “Краљева Сеја”, “Демон”, “Сан и јава” и “Несуђени”, као и већег броја књижевних критика. Превео је Шекспирову комедију “Мера за меру”, као и бројне литерарне текстове са енглеског, немачког и руског језика.

Извор: Новости.рс / Слободан Пашић