• Дипломираног правника Марка Никчевића читаоци Слободне Херцеговине могли су да запазе по колумни „Хумски записи“ у којима носталгичним причама шири љубав према завичајној Херцеговини. Никчевић се истакао и као одличан иницијатор акција давања крви, који ће након неколико акција у Новом Саду ускоро бити проширен и на Херцеговину.

Никчевић је такође дао велики допринос и успјешно спроведеном референдуму на коме је РС тражила потврду од својих грађана за прославу Светог Стефана. Сваки други гласач на референдуму одржаном у Новом Саду био је родом или поријеклом из Херцеговине. И док други углавном воле пуно да причају,  Удружење Срба из Херцеговине у Новом Саду на дјелима је потврдило зашто је најбројније и најорганизованије.

Ријеч је о Удружењу које има убједљиво највећи број младих чланова, па зато специфичну тежину има недавни избор Марка Никчевића за предсједника Комисије за рад са младима Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији.

-То је за мене велика част и обавеза. Мислим да сам трудом и залагањем задобио повјерење остатка омладине као и старијих чланова Удружења – каже Марко за Слободну Херцеговину.

Шта суштински представља за појединца завичајно удружење Херцеговаца ?

-Удружење је за мене, а вјерујем и остале чланове представљало, највећу спону са нашом Херцеговином. Кад се окупимо у тих 30 квадрата –  своји смо на своме. Без подјела, без размирица, са добрим и конструктивним идејама, што ме посебно радује. Млади могу добити свој кутак Херцеговине у Новом Саду и зато бих и овом приликом позвао све младе да нам се прикључе. Удружење сваке године промовише и наше најбоље студенте. На највећем завичајном скупу којим славимо крсну славу, рођендан Удружења и православну Нову годину додјељују се награде најбољим студентима. То је прилика и да наши успјешни пословни људи који се са свих страна Србије окупе у Новом саду одмах регрутују најперспективније Херцеговце. Општа корист на велико задовољство.  Све наше активности у Удружењу представљају дуг према нашој Херцеговини, вид захвалности и на тај начин желимо свима да покажемо праве херцеговачке вриједности по којима смо сви одгојени. Чињеница која посебно радује је да се сваке године све више младих учлањује и пријављује за учествовање у нашим акцијама.

Марко Никчевић, Пејо бајчетић и Бојан Миленић

Ко све сачињава руководтво херцеговачке омладине у Новом Саду?

-Морам да истакнем Милицу Шиповац, стаситу Невесињку бритког ума која свој потенцијал показује на свим пољима.Такође други члан наше трочлане комисије је и Марко Старовић, Гачанин који дава изузетан допринос свим нашим акцијама. Наше Удружење је незамисливо без Бојана Миленића, човјека који толико година гради имиџ Удружења на најбољи начин. Веома су активни сви чланови Удружења, па иако је данас популарно рећи за колектив да је „јак тим“ морам да кажем да се у Радничкој 49 сви осјећамо као једна велика породица.

Имали сте импресивне резултате са акцијама добровољног давања крви.

-Годинама сам добровољни давалац крви, па ми се учинило да би једна акција прикупљања крви дала и добре резултате, а и одвојила нас од групација које су пуне великих ријечи, а кад треба нешто конкретно да се уради нема их нигдје. Зато моглу слободно да кажем да је наш мото: “ ДЈЕЛА, А НЕ РИЈЕЧИ!“

Какви су даљи планови? 

–Будући рад удружења замишљам тако да ће сваке године бити све више младих са добрим идејама и предлозима и да ћемо увијек моћи да се похвалимо да радимо добре и прије свега ХУМАНЕ ствари. То је оно што желимо да оставимо у аманет и будућим генерацијама. Нико нас неће памтити по именима него по дјелима која оставимо иза себе.

Да ли је тешко очувати слогу у тако великом удружењу? 

–Наше удружење није политичка организација већ скуп људи који воли свој завичај. Ми Херцеговци добро знамо да нема добре куће без доброг темеља. Са поносом истичем да код нас нема подјела на бивше, садашње или будуће. Радимо заједно и увијек се трудимо да доносимо праве одлуке. Велику подршку имамо од нашег оснивача и неуморног прегаоца и хуманисте Пеја Бајчетића као и предсједника нашег  Удружења Ђорђа Радојичића. Не изостаје подршка ни осталих чланова, што је нама подстицај да и даље наставимо овом већ утабаном стазом хуманости и добрих дјела. Младим Херцеговцима у Новом Саду а и шире би поручио да се никад не одричу своје Херцеговине.Будите поносити, причајте ијекавицу, држите до свог образа о до наших обичаја без обзира гдје живјели или радили!

Т. Ћоровић