• На Радимљи код  Стоца,  20.маја ове године,поред гробова чувене српске задужбинарске лозе Милорадовића, одржана је „свечана комеморација за све хрватске бранитеље, католике погинуле или нестале у Другом свијетком рату и пораћу“.

То се у суштини односи на усташе (јер у Херцеговини је мало ко био домобран). Тим поводом мису је служио др дон Божо Голужа. Послије интонирања хрватске химне „Лијепа наша“, начелници  западнохерцеговачких општина су положили вијенце код споменика „Блајбуршким жртвама“. Службени сајт општине Чапљина извјештава да је делегација на челу  са начелником те општине др Смиљаном Видићем  положила вијенац и свијећу.

Хрватске власти су  споменик „Блајбуршким жртвама“ подигле 2005. године управо поред најчувеније некрополе стећака, која је и породично гробље властеле Милорадовића, задужбинара манастира Житомислића и многих других цркава и манастира у Херцеговини. Повод за то је наводна масовна ликвдација усташа од стране партизана поред некрополе по завршетку рата.

У ствари, у близини некрополе партизани су убили  четири особе од којих је само једна Хрват, једа муслиман и два Србина од којих је један православни свештеник Даниловић.

Некропола је одмах испод села Ошањића, где је се налазе судијске камене столице властеле Милорадовића.

У овом крају Срби су од усташа скоро истребљени 1941, а њихови остаци су протјерани 1992. Имовина Срба је опљачкана или уништена, а српске културно историјске споменике, међу њима и стећке Милорадовића, Хрвати и и муслимани проглашавају својом баштином.

Пошто су власт у Стоцу, Хрвати су српску некрополу и усташки споменик  оградили  као јединствен простор жичаном оградом за који наплаћују улаз.  О српским споменичким вриједностима, ван обновљених црква и активних гробаља, у федералном дијелу Херцеговине не брине  нико, чак ни да се упути неки јавни протест због  њиховог отимања и скрнављена.

Очигледно, славни српски преци су остали без достојних потомака, част ријетким  изузецима.