Category

Kоста Грујић, ађутант војводе Мића Љубибратића, у свој Дневник у који је биљежио запажања из Херцеговачког устанка 1875-1878. године, записа: „Нигде нисам видео плодности у таквом степену као код народа у Херцеговини. У свакој кући има најмање по петоро, шесторо деце и то...

“Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек` се прилијепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога.” Псалам 136. Давидов 15. јуна 1999.г. био је уторак; све утихнуло, ни врапца да зашушка у ље...

 Да знаш к’о што не знаш, знао би сињи кукавче колико не знаш! А можда ти је тако лакше живљети. Знаш колико ти је доста, мало више но кокошка али теби доста. Знао не знао, ти опстајеш и тако и вако. Паметан си ти, ако у памет рачунамо глупост! Ту сијаш! Ту ти премца нема...

Чекање… чини се као најдужа ријеч у читавом нашем језику иако је заправо прилично кратка. Та ријач некако  се неосјетно издужи и пружи, па се понекад чини као и да саму вјечност обухвата. У неку руку, цијели живот може да се сведе на некакво чекање. Чекање...

  Људи сами пишу своје приче, док су писци само дактилографи. Додуше, писци их мало дотерају, бираним речима их представе читалачкој публици и на тај начин одређене људе и догађаје отргну од заборава. Ратко Пејкин! Ово Пејкин је добио по баби, нико жив му није знао презиме...

Нигдје не овоме бијелом и окрсном свијету не можеш чути причу као то можеш у Херцеговини за било којом трпезом.   Тамо ти се, болан зна ко прича и шта прича. Нема траљезгања, тупљења и пресипања из шупљег у празно. Поготово ако за трпезом сједи старији човјек од угледа, који...

Полуосвијетљеном главном улицом у којој је, због уштеде електричне енергије, свака друга сијалица искључена, враћао сам се из Клуба књижевника у коме смо расправљали о језичкој недоумици: како се правилно каже – „био сам код Клемпа или код Клемпе“.   Опрезно набадајући...

Нисам је служио. Не што нисам желио и могао него што је тада, послије мог дипломирања, она већ била укинута. Иако је то практично и нумерички једна година више у животу, за све остало, у животима армије наших момака, младића, мушкараца, плашим се да тај вишак касније одра...

То јутро било је све, само не обично.Ништа облачније него остала јутра рођена у малом мјесту, тик уз обалу Дрине, ништа окупаније јутарњом росом него остала, а опет било је у томе јутру нешто ријечима недокучиво, што је тишином градило зидове.Прва кућа до обале, свим мјештани...

Петар је био авантуриста и белосветска скитница. Али је био и мудар. Имао је велико животно искуство. Волео сам да га слушам када је нама, дечурлији, причао приче са својих авантуристичких похода. Сећам се једне приче када нам је говорио како је војевао у Легији странаца. Т...

Поред европских модерних хаљина ту су присуствовали многи у народним ношњама. Дјевојке су држале лепезе а на посебној свиленој пантљици привезану књижицу у коју су исписивале редослијед игара и имена каваљера којима су коју игру обећалe. Биле су то прилике да се дјевојке надмећ...

Ако сте имали срећу да се родите у неком од малих Херцеговачких градова, ви у ствари не знате колико сте сретни. Колико год да вам се чинило да више није тако, ипак ћете се сами увјерити кад дођете у било који такав град. Град који још увијек, бар донекле, има душу. Замрзну...