Милица Аћимовић сигурно је најстарија житељка града на Бегеју. Штап и наочаре јој не требају, понекад запали и цигарету
НИКАД доста љубави и деце – старачком мирноћом и запањујуће реским гласом изговара Милица Аћимовић, сигурно најстарија житељка града на Бегеју, која је 25. марта прославила 101. рођендан!
У други век свог живота ова крепка Херцеговка ушла је обасута пажњом и окружена љубављу својих најближих, окупљених на рођенданском слављу у стану у зрењанинском насељу Багљаш. А, има их бака Милица баш пуно – шест кћери, десет унучади, тринаест праунучади, а ту су и зетови, многобројна родбина. Честитке и жеље да још дуго поживи стигле су јој са свих страна, највише из Херцеговине.
– Није тешка банатска земља. Хвала јој што нас је пригрлила и отхранила – каже слављеница, девојачког презимена Шкоро, рођена 1915. у херцеговачком селу Подгорани, у општини Мостар.
Са супругом Мирком венчала се 1937, а прво дете, Борику, добила је годину дана касније. У Херцеговини, 1943. родила се и сестра Нада, а одмах по завршетку Другог светског рата, једним од оних „возова без возног реда“, четворочлана фамилија Аћимовић обрела се у Банату, у пограничном месту Сечањ. У колонизацију су морали, јер им је у Херцеговини била попаљена сва имовина.
– Тешко се живело, али били смо срећни у новој држави – присећа се бака Милица, која је у Сечњу 1946. на свет донела ћерку Миру, три године касније близнакиње Смиљу и Даницу, а најмлађа ћерка Рада родила се 1953.
РЕЦИТУЈЕ ШАНТИЋА
БАКА Милица није ишла у школу, али научила је да чита и пише. И данас зна да рецитује одломке Шантићевих песама! Нама је изговорила цео текст познате севдалинке „Чудо јада од Мостара града“… Најрађе коментарише оно што у новинама прочита о политичарима, а од ТВ емисија омиљена јој је „Ћирилица“.
Поносна је што је децу ишколовала и извела на прави пут. Са супругом је годинама радила у сечањској земљорадничкој задрузи. Напустио ју је 1980, када је страдао несрећним случајем. Наставила је да живи сама у Сечњу, где је највише времена проводила радећи у башти. Све до 2003, када се преселила у Зрењанин, код најстарије ћерке Борике, са којом је и данас. Прима пензију од непуних 11.000 динара.
– Са мамине стране сви су били дуговечни, па не чуди што је она данас здрава и крепка. Има свој ритам и навике којих се свакодневно придржава. Једино слабо чује и у последње време више не излази из стана, пошто смо на последњем спрату. Али, још се креће без штапа, наочаре јој такође нису потребне – каже Борика Аћимовић.
Са мамом и њом, тренутно је у стану сестра Нада, која живи у Крушевцу. Сестре истичу да су сложне и привржене једна другој, све подједнако брину о мами и настоје да јој старост протиче без тешкоћа.
Са прославе 101. рођендана
– Ујутру, уз обавезну кафу и чашицу лозе, воли да запали цигарету. После доручка, одрема сат-два, а до ручка воли да гледа телевизију и обавезно чита новине. Наш породични лист су „Вечерње новости“ и не испушта их из руку све док не оде на спавање – описују Борика и Нада мамину свакодневицу, напомињући да их посебно фасцинира њена оштроумост у коментарисању догађаја из новина и са ТВ екрана.
ФИНО СА ДЕЦОМ
УНУКА Љиљана Видојковић из Смедерава родила је сина истог датума када је бакин рођендан. Пресрећна због ове симболике, истиче да јој је бака Милица трајно усадила две велике мисли – „Деци ваља само фино казати“ и „Теби твоје, њему његово“.
Кажу да бака Милица у исхрани највише користи млечне производе и поврће, а посебно воли да једе сланину и качамак од жутог брашна. Обожава диње и нар који је, каже, подсећа на родни Мостар… Од лекова повремено узима таблете за притисак, изузетно „кафетин“, када је заболе леђа… Код лекара не иде, нити воли беле мантиле… Картон у дому здравља скоро да јој је празан.
– Брине и данас за нас, а посебно је везана за деверовог сина Мому Аћимовића из Сечња, којег воли као своје дете. Момо је пензионер, а када дође у посету стално га тера да једе, проверава носи ли дебеле чарапе… Нас ћерке зна и да критикује! Приликом добијања пензије, видела је новчаницу од 2.000, па ме питала ко је на слици. Одговорила сам да не знам, после јој објасним да је у питању Милутин Миланковић. А, она одбруси – не знате српске великане, а знате да гледате турске серије – казује анегдоту о мајци Борика Аћимовић.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
