• Удружење бораца Југословенске војске у отаџбини и невиних жртава Другог свјетског рата, њихових потомака и поштовалаца je прије двије године покренуло иницијативу за изградњу Споменика борцима  Југословенске војске у отаџбини и невиним жртвама II свјетског рата.

Радећи према законској регулативи не желећи да на било који начин нелегално изгради споменик, као што су у задње вријеме били изграђени поједини споменици без папира и дозвола, Удружење је испунило све законске услове за подизање Споменика.

У складу са Законом о изградњи споменика и спомен обиљежја добијени су локацијски услови, сачињен Главни пројекат са предмјером и предрачуном радова, ревизија пројекта те сва остала неопходна документација.

Одјељење за борачко – инвалидску заштиту  упутило је Одлуку о изградњи споменика 14.12.2018. године у Скупштинску процедуру на разматрање и усвајање.

А онда обрт…

Без икаквих аргумената Одјељење је 04. марта 2019. године повукло комплетан предмет из процедуре, а о томе није обавјестило Удружење, нити је на било који начин указало на недостатке у достављеној документацији. Удружење је поступајући у складу са законом наставило активности у ангажовању око изградње споменика, очекујући да је материјал комплетан и да је у процедури усвајања.  Повлачењем предмета и необавјештавањем Удружења о томе оправдано су се код свих јавиле сумње у скривене намјере да се на сваки начин оспори изградња споменика.

Иако су испуњени сви услови, и не постоји никаква формално – правна препрека, очито је да у Граду Требињу не постоји искрена жеља да се споменик српским жртвама изгради. Овим начином, не поштујући српске жртве и њихов дигнитет чини се  историјска, цивилизацијска, људска и морална неправда према свим страдалницима којима Удружење посвећује Споменик, и којима се сада, осим права на живот узима и право на смрт. Сви они су избрисани из књига постојања. Избрисани, али сигурно не и заборављени.

Према подацима,  које  је Удружење до сада прикупило за жртве комунистичког терора и невиних страдалника Другог свјетског рата и послије рата, на подручју Требиња убијено је  у времену од 1941-1951 око 450 особа Српске националности и то :

-цивили (мушкараца и жена)  379 особа, међу којима је и 20 свјештеника Епархије Захумско –Херцеговачке и Приморске и још десетак лица убијених од стране друге  војске, а које комунистичке власти из непознатих разлога нису евидентирале. Људи који нису били војници него домаћини, православци, одани Богу и вјери православној

– Четници војници погинули у борби  …..71 особа.

Убијени цивили и војници послије четвртог октобра 1944. па до Божића 1951. укупно 151 особа: „Ослободиоци“  су ове људе ослободили свега, на крају и од живота.

-мукарци 139 особа, од којих је око 30 имало оружје у рукама

-жене 12 особа.

Удружење завршава поједначни списак за све страдалнике са подацима о начину, мјесту и времену страдања, кao и попис свих јама и стратишта који ће врло брзо бити доступан јавности и надлежним институцијама на увид и евидентирање.

Очекујемо да Скупштина Града Требиња на сутрашњој сједници поштујући закон, уврсти тачку о изграњи споменика у дневни ред и донесе Одлуку о изградњи, и тиме отклони сумње у друге евентуалне намјере о којима се све гласније говори, а то је да се не жели изградња Споменика.

Уколико се ове тврдње обистине, онда ћемо остати задњи баштиници идеологије „господина“ Броза, а Требиње и даље остати мали Кумровец.

Удружење бораца Југословенске војске у отаџбини
и невиних жртава Другог свјетског рата,
њихових потомака и поштовалаца