• Предавање прослављеног редитеља, писца, музичара, Емира Кустурице у Српској академији наука и уметности изазвало је огромно интересовање. Кустурица је, на предлог Одељења језика и књижевности, први гост САНУ у оквиру циклуса који је Академија покренула поводом 175 година постојања како би представила најистакнутије ствараоце и њихово дело.

Славни редитељ требало је да одржи предавање насловљено „Бог је култура“, али како је објаснио, то је идеја за чије доказивање је потребно више времена, те је ту тему поделио у три приче и прву од њих прочитао данас у свечаној сали САНУ.

Кустурица је рекао да је та прича одговор на питање „На којој смо страни?“ и да је настала као замишљена шетња са академиком и књижевником Матијом Бећковићем, која је „обављена ћутке све док Бећковић није изговори револуционарну ствар“.

У својој причи Кустурица се осврнуо на избор Доналда Трампа за председника, на међународне односе, Европу и НАТО, шта ветрови са различитих страна доносе у Србију, објаснио шта значи „не политичим“ (не лажем) и како „морал“ потиче од глагола морати.

„У последње време ветрови дувају јако, али стране света веома тврдоголаво чувају своје позиције, све се променило, али те стране се не дају. Мени је рекао један човек да би боље било да се уместо ороза или петла окрећу стране света, то би нам било најбоље и да се петао довољно вртео и да се замени, јер више није модерно да се лимени петлови врте, а данас када си испао из моде, то је горе него да те живог сахране.“ Према његовим речима, досадно је када је све исто.

„Кажу када би север био југ, а запад исток, то би разбило монотонију, а оне што живе од ратова, то би разбило. Пошаљеш тенк у Истанбул, а он заврши у Копенхагену, прешадија треба да освоји Загреб, а стигне пред Темишвар“, приметио је Кустурица.

Он каже да њега одмах „узнемири питање како би ми, наследници Светога Саве држали страну, јер ми нисмо ни Исток ни Запад“. „Ако би остали између Севера и Југа, где ће онда јадни Џеј са својом песмом (Ни на исток, ни на запад)“, додаје редитељ.

Кустурица у својој причи даље наводи да ко уме да чита извештај Хидрометеоролошког завода, пола је факултета завршио, па је прочитао „извештај у који је уплео своје прсте.“

„Са запада дувају стални ветрови и у Србију стижу са Атлантика и проузрокују највеће промене. Некада са севера Украјине и реке Дњепар дува ветар, нема ништа да га задржи и ослаби док не стигне до нас и следи нам крв у жилама. Југ за нас и није неки ветар, он најави кишу, а источни ветрови стижу на крају и на најдраматичнији начин закомпликују ствари. Ти ветрови се умешају и опасно се супроставе западним који доносе сталне промене“.

Он примећује да „нама јуче јавише да нема Европе, а ми опет преко Енглеза, који само што су изашли из Европе, путујемо тамо“.

„Где, не знамо, колико, немамо појма, али идемо, коме то је још компликованије за одговорити. Раније је било сумње ако нема Европе, прихватиће нас НАТО, али шта сада после новог председника САД? Нико више неће да се шири, ни Европа, а ни НАТО. Где ћемо онда ми јадни“, пише Кустурица и додаје да смо ми од свих најдуже били на својој страни.

Редитељ истиче и да смо се „уверили да је најисплативије бити неко ко се лако прода, а да је држати своју страну чиста глупост“.

Политичари у Европи, како каже Кустурица у својој причи, чекају вест, нису се надали победи Трампа, посебно европски комесари.

„Као за време Тита када су за Нову годину чекали мандарине које је лично он брао и слао својим људима. Ко не добије мандарине за Нову годину, мора да је превише политичио, па је са терена требало отићи на клупу за резервне играче“, истиче Кустурица и додаје да „ми тек сада не знамо нашу страну“.

На питање „где смо ми у светској причи“, Кустурица одговара да „ми не знамо шта нам тачно фали, али се прислањамо уз народ јер немамо ништа боље“.

„Народ зна да му фали правде, али од ње се не живи, кажу ови који се баве политиком“, нагласио је славни редитељ и рекао да му је један комшија на Мокрој гори објаснио да „не политичим“, значи „не лажем“.

Кустурица је поменуо и да када је одлазио на школовање, у Праг, 1974. године Америка имала 44 милијардера, а данас их има 430.

„То су наследници оних који су краљевима одсекли главе, али њихово је богатство толико нарасло да се ствар вратила уназад, на фараоне. Данас демократију уређују фараони, требало је убити краљеве да би фараони владали“, приметио је Кустурица.

На крају је Кустурица испричао причу како је уочи отварања изложбе слика Моме Капора у Дрвенграду, на крову погрешно постављен лимени петао тако да је „север побегао на запад, југ је био на истоку, исток на северу“.

„Криво стоји, али нико не зна да је све како не треба. Сутра ћемо све из почетка“, помислио је Кустурица уочи отварања изложбе на којој је Бећковић рекао: У времену у којем живимо, све је бесмислено ако остане све како је било, док се стране света не промене пред нама“.

ТАНЈУГ