Границе не познаје. Препреке су му изазов. Он живи паркур – скаче с високих зграда, хода по мостовима, у салту прелијеће улице. Логика Јанка Гашића из Требиња је једноставна – човјек постоји да би се кретао, не постоје физичке баријере, само духовне.
“Паркур једноставно није спорт, он је за јачање себе, свог духа и својих физичких предиспозиција да би били јачи у животу, да би могли одреаговати на било какве начине како вам падне на памет, једноставно сваки дан унапређивање и изазивање самог себе”, објашњава Јанко Гашић.
Тренира сваки дан по неколико сати. И тако већ седам година. Савладава препреку по препреку, фокусиран на своје тијело и ум. Коменатаре и погледе радозналих људи Јанко не чује и не види. Само своје резултате и успјехе.
“Највеће достигнуће је што сам остао дијете у души. Нисам престао да се крећем, нисам заборавио шта значи бити човјек. Да користиш своје тијело максимално колико ти можеш, колико је у твојим могућностима јер људи данас забораве, само на примјер сједе, за компутер, у кафићима и слично”, додаје Гашић.
А ниједан Јанков тренинг не може у Требињу проћи неопажено. Људи застају, питају се шта ради. Једни се уплаше, други с дивљењем посматрају акробације које савршено изводи. Аплаудирају, хвале, понекад и опсују.
Јанковим стопама пошло је десетак требињских тинејџера. И они желе да тренирају и живе паркур. Почели су од једноставних, безопасних препрека. За сада им добро иде, каже тренер – који се са 115 килограма и два метра висине креће лагано као лептир.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
