ХУМСКИ ЗАПИСИ: Ђедовина

Благо ономе ко није продао ђедовину!

Пуче мисао ко гром из ведра неба, ноћас у пола два.

Једва исчеках јутро да је поновим и поново кажем сам себи.

И показа се истинита и једина исправна.

Ако се немаш ђе вратити боље да се нијеси ни рађао.

Ако ти је остао макар камичак ђедовине буди сретан сињи кукавче…

Има их да немају ни камичак, ни окрајак, ни крњатак. Е тим је куку тек.

Ти што имаш окрајак, посади у окрајку кртолу, твоја је, покоси ђетелину твоја је, посади крушку твоја је, а на ђедовини.

Купи кокош, твоја је, урани крме, пушти овце, припни коња, помузи краву и то све на том окрајку ЂЕДОВИНЕ.

Замисли које је богатство тај окрајак, а тек имање, шума и ливада ако је имаш.

Ваљда је нијеси продао?

Ако јеси скочиће ти на нос!

Сад видиш да си нико и ништа без тог окрајка, да се у њега и на њега склониш, сакријеш и захвалиш се што је твој, баш толики и такав.

ош кад роди кртола, порасте ђетелина, роди крушка, испили кокошка, опраси крмача, ождреби кобила, отели крава о то све на том окрајку ђедовине…Твом!

И зато не дангуби, не часи часа, огради окрајак, постави међу, истријеби, покоси и припреми да посадиш кртолу, посијеш ђетелину, посадиш крушку, купиш кокошку, припнеш коња, пуштиш овце и помузеш краву и све то чуваш јер је твоје, баш толико и такво и под најљепшим именом ЂЕДОВИНА.

Марко Никчевић 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар