• У уторак, 28. октобра 2025. године, публика ће имати прилику да присуствује двије промоције монографије „Храна у Херцеговини кроз вијекове“ аутора доц. др Драгана Брења и академика Нова Пржуља, које ће се одржати у оквиру 68. Међународног београдског сајма књига и у Заводу за проучавање културног развитка у Београду.

Прво представљање биће организовано на штанду Републике Српске (Хала 2, ниво А), од 14.00 до 14.25 часова, гдје ће СПКД „Просвјета“ – Градски одбор Мостар представити своје издање. О монографији ће, поред аутора, говорити академик Ранко Поповић и протојереј-ставрофор Радивоје Круљ.

Свечана промоција биће одржана истог дана, у 19 часова, у Галерији Завода за проучавање културног развитка (Риге од Фере 4, Београд). Поред аутора, на догађају ће учествовати протојереј-ставрофор Радивоје Круљ и истраживач Завода Дејан Загорац.

Монографија „Храна у Херцеговини кроз вијекове“ доноси јединствену реконструкцију исхране становништва Херцеговине током посљедњих осам вијекова – од краја XII вијека до данас. Аутори су, ослањајући се на историјске, етнолошке и културолошке изворе, представили како се развијала гастрономија овог подручја, пратећи њене друштвене, економске и духовне слојеве.

Исхрана је у књизи представљена као културни систем који одражава организацију и развој друштва – од трпезе племства, грађанства и свештенства, до сељачке и војничке кухиње. Кроз вијекове, на херцеговачку трпезу утицала су османска освајања, Колумбова открића, као и германска, аустроугарска и источноевропска гастрономска традиција. Сви ти утицаји спојили су се у јединствену гастрономску баштину која и данас обликује културни идентитет овог поднебља.

Посебно мјесто у монографији имају природне и географске карактеристике Херцеговине, које су одредиле начин привређивања, навике у исхрани и стил живота. Описи крашких поља, висоравни и природних ресурса прате причу о настанку јела, пића и свакодневних обичаја.

Књига се завршава богатим избором фразеолошких јединица које потврђују дубоку повезаност језика и гастрономије. Највећи фразеолошки потенцијал, како показују аутори, имају ријечи „хљеб“ и „крух“ – као симболи егзистенције, духовности и живота самог.

Монографија „Храна у Херцеговини кроз вијекове“ представља значајан допринос очувању и афирмацији гастрономске и културне баштине Херцеговине, подсјећајући да је трпеза не само дио свакодневице, већ и огледало једног народа, његове историје, идентитета и духа.