• Захваљујући изузетној сликарки Биљани Ристић, посетиоци портала Слободна Херцеговина имају јединствену прилику да упознају лик и дело херцеговачких устаника

Аутор: Биљана Ристић

Рођен у Дубљевићима код Никшића 1843.г. умро 1918.г . Био је алај барјактар све херцеговачке војске у Херцеговачком устанку 1875. г.

Јовица Зиројевић је имао част да буде неко ко ће чувати и носити знамење слободарске војске, знамење које се ствара борбом и срцем. Чува се вером и храброшћу. Неко ко ће бити увек видљив на бојном пољу, а свестан да се мора држати барјак усправно, да буде водиља када дух борбе згасне, звезда која засија и у најтамнијој ноћи.

Није лако, зато се и даје најокретнијима, најспоробнијима. Јовица је, како кажу легенде, био окретан, сналажљив – права чигра.
Како му је било у тренутку када је морао да преда заставу аустријској војној команди? Како је било могуће стегнути срце и предати заједно са том заставом, која је под својим скутима носила победе небројено пута, свој народ? Опет под страну чизму.

Неверица и мук. Не може предати барјак, немо тражећи потврду од својих војвода да то није истина. Како згазити себе, како ставити нејач предајом барјака у прве борбене редове када су они били неко ко се брани? Како потомке осудити на исте ратне стазе?

Нема одговора.
Није лако ни војводама. Морало се. Али није Јовица предао барјак, сачувао се у грудима Херцеговаца заувек, и још два пута развио у још два
војевања, оставши заувек усправан. Чврсто укопан у камен и земљу вољене Херцеговине.
Остао и постао снага када се поклекне, радост када се запева.