• Ћешкет је традиционално јело које се обично прави за Божић, како у Херцеговини, тако и у другим крајевима.

Ћешкет или како га још називају ћешкек (у неким крајевима га зову и ћешке и кешке или ћешкет) је можда најаутентичније јело херцеговачког поднебља, а иако је једноставног састава, представља неизбежан оброк за највећи хришћански празник Божић (најчешће доручак, после вишедневног поста) када су домаћинске трпезе најбогатије.

Ово једноставно јело, за чију припрему је потребно месо и жито (јечам или гершло, у новије време пшеница), је турског поријекла али су у данашњој орјенталној кухињи присутне бројне варијације овог јела које су суштински исте, али се у укусима значајно разликују. Код нас се ћешкет најчешће припрема од кокошијег меса и јечма, који се кувају на начин да месо треба да се у потпуности раскува и сједини са житом.Месо се може кувати прво одвојено (мада су се раније кували заједно са житом), а када се довољно скува одвајају се кости и у насталој супи, заједно са откоштеним месом, кува се јечам. Јечам се у прошлости прво ступао у авану, да би се од зрна одвојили нејестиви делови.

Ово јело се од давнина припрема у време зиме (Божић) и било је идеално за одгођену употребу, пошто је изузетно укусно и када се подгреје после неколико дана. Данас су фрижидери и замрзивачи „кривци“ зашто се ћешкетом припремљеним за божићне празнике може „засладити“ било када у току године. У неким крајевима се месо и жито кувају уз стално мешање, а негде се на дно посуде у којој се кува ставља јагњећи лој или свињска сланина, који имају функцију да спрече загоревање па се ћешкек не меша. У обе варијанте процес кувања траје и до 12 сати (зависно од количине) на лаганој ватри, јер је потребно да се месо потпуно сједини са житом. На који год од начина да га припремите, ћешкет ће у себи носити мирис давних и заборављених времена, као и део херцеговачке традиције.

www.kurir.rs