Удружење „Прекодрински Срби“ из Ковина одржало је традиционално вече гусала и епске поезије у недјељу, 29. октобра у Центру за културу Ковин. Ово 27. по реду дружење свој програм, ове године, посветило је темама из Великог рата – страдању и јунаштву српског народа.
„Србија је у Великом рату, за своју слободу и за слободе многих народа на овим балканским просторима, дала своје најсветије – своју младост. Од тада до данас Србија се није опоравила. Учесници концерта пробудиће наше емоције, наше родољубље, нашу савјест. Призваћемо историју, историјске догађаје и чињенице нашом епском поезијом и гуслама. У бојеве и ратове младићи су испраћани гуслама. Гусле су у рововима бодриле јунаке, гуслама су мајке, сестре и невјесте оплакивале своје најмилије“, речено је у уводном дијелу концерта.
Љубитељи гусала, народног стваралаштва, посебно епске поезије као и историје уживали су у наступу народних гуслара попут Влада Руње који је дочарао Мојковачку битку.
Гуслар, пјесник и књижевник Славко Јекнић, који је овом приликом представио и књигу „Гусле наше свете“, представио се у извођењу пјесме „Повлачење преко Албаније“.
Ђорђе Тановић у свом наступу је приказао лик Старог Вујадина, хајдучки живот, понос и витешко достојанство.
Славко Алексић вратио нас је у вријеме Карађорђа и Стевана Синђелића пјесмом „Бој на Чегру“, а Јован Лакићевић пјесмом „Пробој Солунског фронта“ вратио на с је у вријеме краја Првог свјетског рата.
Љубав према гуслама на овај скуп довела је и најмлађег првака свих гусларских такмичења Александра Таушана, који је због болести био спријечен да наступи.
Поред гуслара, програм је својим рецитацијама обогатио пјесник Божидар Глоговац са пјесмама о Милунки Савић, српској хероини Првог свјетског рата, и Милуши, симболу страдања српског народа у Другом свјетском рату.
Као мајстор на диплама и двојницама представио се Милан Рнић из Далмације, а такође, у програму је наступио хор духовне музике ,,Искон“ из Ковина, под диригентском палицом професора Ненада Петковића.
На крају програма додјељена је награда гуслару Александру Таушану oд стране Ватрограсног савеза Војводине за подршку манифестацији. Таушан је учествовао и акцију обнављања Пребиловаца, села у Херцеговини које је у потпуности уништено од стране Усташа у Другом свјетском рату. Награду је уручио Петар Станимиров, председник општинског Ватрогасног савеза Ковин.
За читаву организацију ове манифестације већ 27 година брине се Удружење „Прекодрински Срби“ , које је преименовано прије двије године, навео је предсједник Благоје Богдановић, који је од оснивања 1991. године на његовом челу.
„Удружење Срба из Босне и Херцеговине из Ковина постоји до данас, само смо назив промјенили и проширили свој рад тако да обухватамо све Србе преко Дрине који живе на овом простору. Овдје живе углавном колонисти, из Херцеговине, Санџака и Босне, и данас бројимо преко 700 чланова у нашој општини“, објаснио је он.
„Данас нам је ова манифестација централна, традиционално је организујемо, а некада је било више потребе за активностима, па смо тако за вријеме ратних година помагали наш народ у свакој општини у БиХ, а и на Косово смо слали помоћ, када је требало. У последње вријеме организовали смо хуманитарне вечери, попут оне за изградњу храма у Пребиловцима, на Косову, на Вучијој Луци итд. Понос нам је што постојимо 27 година, а даље настављамо са жељом да чувамо традицију из завичаја и да наша дјеца и унучад сачувају наслјеђе“, закључио је Богдановић.
Концерту је присуствовала предсједница општине Ковин Сања Петровић, као и предсједник Скупштине Зоран Брадањи, народни посланик Миодраг Линта , који је замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у регоину у Скупштини Србије, генерали Божидар Делић, Mирослав Лазовић и Mилум Кокановић, предсједник Удружења Гачана Светозар Црногорац и други гости из сродних Удружења из Београда, Панчева, Зрењанина и Вршца.
Водитељ програма био је Никола Љубоја.
Спонзори ове манифестације били су општина Ковин, Ковинех Електрик БГ, Конвех гасна и водотехника БГ, Водопривредно предузеће ДТД, ТЕ Контролс, Керамика Чичић, Сава Центар Ковин.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
