НАСЛОВИ

ОТИМАЊЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У МОСТАРУ: Започета градња катедрале на земљишту које Град не жели ни да врати ни да плати

  • Неке приче о отетој имовини у рату и пораћу тек сада излазе у јавност, јер људи нису имали ни храбрости, ни новца, ни снаге да уђу у борбу са корумпираним властодршцима који су неријетко чинили и многа кривична дјела те имовину избрисали или додијелили неком другом, промијенили земљишне и катастарске књиге и ко зна шта све не.

Још једна од прича о одузетој и до данас неплаћеној и невраћеној имовини долази из Мостара. Дуже од двадесет година у центру Мостара, одмах поред хотела ”Еро”, стоји рупа у којој су темељи катедрале ”Кристова Ускрснућа”. Изградња катедрале је обустављена, а у јавности су кружиле различите информације о разлозима заустављања градње. Истина је да је разлога више. А један од њих је и тај да се катедрала почела градити на земљи српске породице Живковић и јеврејске породице Соломон.

Како сазнаје Топ Портал из извора блиских Градској управи Мостара, прије двије године, Кантонални суд у Мостару донио је другостепено рјешење којим је утврдио обавезу Граду Мостару да исплати породици Живковић износ од 1.187.212 КМ са припадајућим законским затезним каматама. Ради се о спору који је вођен за враћање или надокнаду 2.289 метара квадратних испод зграде катедрале.

У првостепеном поступку је било досуђено (по процјени вјештака) да је тржишна вриједност 2.402.236,83 КМ. Међутим, по жалби Града, а по судији извјестиоцу Кантоналног суда Мостар накнада је умањена на износ од 1.187.212 КМ .

Умањење је учињено и поред недвосмисленог налаза вјештака економске струке о тржишној вриједности некретнине од 2.402.236,83 КМ, а мјерено према Уговору о купопродаји тзв. „Старе болнице“ тржном центру Мепас-малл који се налази у непосредној близини. По оваквој преинаци првостепене пресуде „српска и јеврејска“ земља преко пута Мепас-малл-а је јефтинија „у пола цијене“ у односу на тржишну.

Ни тако преполовљен износ од 1.187.212 КМ, Градска управа Мостара још није исплатила и не зна се кад ће, мада је у буџету за 2021 планирано 1.100.000,00 КМ за те намјене.

Судски спорови за враћање или плаћање земље на којој је почела градња катедрале трају још од 2001. године. Сваки суд од Општинског, Кантоналног, Врховног, те Уставног суда пресудио је да се земља мора или вратити или надокнадити породици Живковић, односно насљедницима. Уставни суда БиХ кроз неколико одлука је утврђивао повреду права на „разуман рок“ јер се кроз двије деценије трајања поступака опструишу сви захтјеви породице Живковић на њихово право „или врати или плати“.

Поступак је трајао као управни поступак од 1999.г. Кантонални суд 2010. године по тужби у управном спору против рада управе – пресуђује да се имовина Живковића врати или надокнади, а да је Град Мостар обавезник провођења пресуде тј. плаћања надокнаде. Град улаже жалбу, али је Врховни суд Федерације одбија.

Као што смо навели под започетим објектом катедрале одузето је 2.289 метара квадратних, а још толико или чак и нешто већа површина одузета је од исте породице без икаквог поступка у тзв. „фактичној експропријацији“ и купљена од стране ЦроАуто, Цроатиа Осигурање и УниЦредит банке.

Старији Мостарци се сјећају предратне Гарнизонске амбуланте и великог паркинга испред исте. И то је некретнина фамилије Живковић за који се води посебан поступак, јер није на исти начин одузета као она за Бискупију. ЈНА је ту некретнину узимала у закуп од породице Живковић. Постоји чак и одлука ЦРПЦ да се та имовина врати Живковићима, а при извршењу одлуке ЦРПЦ – геометар из Града Мостара, одјел катастра некретнина је констатовао да та парцела не постоји на терену што чини очигледним манипулације са евиденцијама некретнина. По овоме игледа да је у Мостару површина од око 550 квадрата саксија или шака земље која може нестати.

Ко је направио проблем?

Некадашња општина Мостар Југозапад у ратној 1994. години врши нелегалну додјелу Бискупском ординаријату и поред опште забране располагања национализованим земљиштем. Католичка црква, односно Бискупски ординаријат је за спорно земљиште у центру града платио 167.000 њемачких марака.

Медији су се задњи пут овом темом бавили озбиљније 2008. под насловом ”Ко кочи градњу нове катедрале”. Тада се подсјећало да је изградња ове цркве започета полагањем камена темељца 12. фебруара 1996. након чега је извршен ископ темеља и земљани радови до нулте коте тј. површине тла, рачунајући и темеље. Након тога се стало с радовима, а јавност је била обасипана разним информацијама о разлозима за престанак радова. Наиме, медији су тада објавили да је за градњу цркве ”Кристова Ускрснућа” 11. августа 1994. тадашње Општинско вијеће Мостар издало урбанистичку сагласност, али да то исто Општинско вијеће није донијело регулациони план за наведено подручје, нити је затражена грађевинска дозвола у законском року од годину дана. Такође, након тога је Исламска заједница у Мостару одлучила градити Исламски центар с џамијом и осталим пратећим садржајима на локалитету уз градилиште цркве, за који је Градском вијећу поднијела захтјев за одобрење градње. Како Хрвати нису жељели ни чути за такво нешто – све је блокирано.

Међутим, осим наведених проблема с изградњом цркве, појавио се још један. У јавности се појављује јеврејска породица Саломом која тврди да је 1994. тадашња Општина Мостар Југозапад земљиште које је национализацијом одузето од њих, додијелила Католичкој цркви, након чега је услиједила тужба Саломона против Општине. Како је након укидања градских општина све пренесено на Град, тако је Градска управа, између осталих, у наслијеђе преузела и овај судски спор. Саломони траже натраг 1.700 метара квадратних земљишта на којем се гради катедрала. Осим тога, они траже и остатак земљишта, од укупно 6.500 квадрата, које је Град дао другим правним субјектима.

У медијима се тада не спомиње породица Живковић, нити има службених информација из Градске управе Мостара о овом случају. Поступак експропријације није правилно проведен, Општина Југозапад је у маниру социјалистичких прописа једноставно донијела одлуку о одузимању и додјели Бискупском ординаријату, у поступку за који власници нису ни знали да се води.

Побуна Исламске заједнице

Случај нове мостарске катедрале дуго је пунио новинске странице, јер се градњи катедрале успротивила Исламска заједница у Мостару тврдећи да је то земљиште некада било ”Лакишића харем”. Реис Мустафа Церић и мостарски муфтија Сеид Смајкић тада су писали кардиналу Винку Пуљићу и изразили свој најоштрији протест наводећи да је вијест о изградњи катедрале ”изазвала огорчење муслимана, те да се то не доживљава само као чин политичког насиља, већ и као директно кориштење вјере и вјерских установа за постизање нехуманих и неправедних циљева”. Врхбосански надбискуп Винко Пуљић у свом одговору навео је да је опредијељен за мир и суживот додавши како „према постојећим књигама у више од задњих сто година ниједан власник парцеле није био муслиман“.

Градско вијеће Мостара 1999. донијело је одлуку о забрани градње и надоградње у Централној зони Мостара до доношења Регулационог плана. Градско вијеће 2002. формира Независну комисију за испитивање проблема спорне и бесправне радње у Централној зони Града Мостара, а иста је неколико мјесеци касније установила да се радови на Катедрали одвијају нелегално и мимо законом предвиђене процедуре. Сходно закључцима формиране комисије и на основу сачињеног налаза урбанистичко-грађевински инспектор Одјела за урбанизам Града Мостара налаже инвеститору (Бискупији) и извођачу радова обуставу даље изградње и извођење радова те отклањање утврђених недостатака, прибављање одобрења за грађење од надлежног Одјела Градске управе. То се не догађа па је и Општински суд донио рјешење о обустави радова. На крају је реаговао и ОХР који је навео да су општинске власти дјеловале незаконито, флагрантно кршећи законе на начин који подсјећа на ратни период. ОХР је упозорио да се радови морају заставити, а да надлежни морају одговарати за незаконита дјела. Колико је познато – никада и нико до сада није у било којем кривичном поступку процесуиран, па чак ни дисциплински кажњен, иако су очигледне радње фалсификовања, неизвршења судских одлука, злоупотребе положаја или овлаштења и др. Како тада, тако и данас, двадесет година касније, случај нове мостарске катедрале, као и све остало у граду стоји неријешен, а мостарски Срби и Јевреји своју имовину не могу ни вратити ни наплатити.

 

Изгубљена земља и страдање

Интересантан је податак да је уочи Другог свјетског рата предак садашњих Живковића, познати мостарски газда и трговац, пок. Милан Гачић – од породице Соломона као Јевреја који су бјежали од рата и фашистичких закона – купио уз своје постојеће некретнине од око 4.000 м2 – још око 4.000 м2 у власништву Соломона – исте локације. То сада не може доказати јер купљене некретнине није успио превести у грунтовници на своје име јер је међу првим мостарским жртвама Другог свјетског рата убијен. Садашњи Живковићи су потомци (унуци) пок. Милана Гачића и мајке, такође пок. Фиме Гачић рођ. Барзут.


Извор: Топ портал

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Pingback: ОТИМАЊЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ У МОСТАРУ: Започета градња катедрале на земљишту које Град не жели ни да врати ни да плати

Оставите коментар