• Не знам да ли постоји још нека престоница, а да је на свом градском подручју имала логор за истријебљење.

Београд је имао полигон затирања Јевреја, Рома, противника окупације, припадника оба покрета отпора… Земунски логор Старо сајмиште, тада званично на територији Независне Државе Хрватске, а под њемачком управом, ипак је највише уништио Срба. Историјски докази свједоче за више од 10 000 Срба убијених у логору на прагу Београда.

Перверзно зло је уживало у сваком трену креације понижења. У српској престоници – систем за уништење Срба.

И горе од тога, све ово скоро да је заборављено, немаром понижено. У међународној арени за права српских жртава из Другог свјетског рата Србија се ослања на установе јеврејског народа и државе Израел које се истрајно боре за истину о холокаусту, за достојанство јеврејске жртве и најважније – против ревизије историјског факта.

Београд још нема ни улицу у спомен на јасеновачке жртве, нема сталну музејску поставку о Земунском логору-смрти, камоли о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској или споменик вјековном мору српског бола и крви. Ђаци и студенти скоро да уопште не знају да су у Земунски логор довођени Срби са Козаре, из Босанске крајине, са Баније, Кордуна, из Вишеграда, Рашке области, Косова и Метохије, Ниша…

Транспорт Срба са Козаре у Земунски логор-смрти, љето 1942. године.

Око 1500 мајки са дјецом. Српски народ је овдје сабиран са свих његових баштина од маја 1942. до јула 1944. године. Довођен је да би скапавао и мученички издисао на обали тужне Саве што сплавове мртвих носи, на прагу уцвјељеног Београда у који не смију живи ући. У Земунском логору су пуњени транспорти за рад у Њемачкој, а остали су уништавани радом, батинама, изгладњивањем, и издувним аутомобилским гасовима. Најгори егзекутори и мучитељи били су сами Срби, а који су радили за њемачку логорску управу, личну слободу и повлаштен положај. Највећа српска гробница жртава Старог сајмишта данас је у Земуну, на некадашњој парцели Јеврејског гробља на Гардошу. Око 3500 жртава сахрањено је на Бежанијској коси. Непознат број у Јајинцима и ко зна гдје све не. Сава је носила све оне који не дочекају дан.

Удружење за истину о страдању српског народа у НДХ-а „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду данас су организовали молитвени помен и достојанствено подсјећање на пострадали српски народ у логору Старо сајмиште.

На Земунском гробљу код споменика подигнутог над гробном јамом за више од 6500 српских жртава окупљени су за свештеницима отпјевали заупокојени тропар и помолили се за покој намучених предачких душа.

Потом је одржан историјски час на мјесту некадашњег логора Старо сајмиште.

У павиљону за ликвидације данас станују нови људи, на њиховим балконима је цвијеће.

У логорској болници је дјечији вртић и теретана, а у логорској мртвачници ресторан… Командна кула је бесправно насељена Ромима са југа Србије…

Споменик страдалим у Земунском логору подигнут је на брзину 1995. године на обали Саве. Чак 50 година послије завршетка Другог свјетског рата. Да би се тада све обавило о што мањем трошку, као споменичко решење искориштен је другонаграђени пројекат за уређење спомен-подручја Јајинци. Из депоа је извучен одливак и постављен надомак некадашњег логора.

Удружење „Јадовно 1941.“ и Удружење Козарчана у Београду направили су први корак српског достојанства. Хвала им!

Горан Лучић