ЛОГОР ДРЕТЕЉ: 28 година од оснивања злогласног хрватског мучилишта

  • Логор “Дретељ” био је хрватски концентрациони логор у Босни и Херцеговини, близу Чапљине који су формирале паравојне јединице босанских Хрвата: Хрватске одбрамбене снаге (ХОС) и Хрватско Вијеће Одбране у периоду од 1992-1994. године током ратова и распада Југославије, гдје су смјештани углавном Срби, касније и босански муслимани и други нехрватски цивили.

 

Логор је био смештен између Чапљине и Међугорја, у Херцеговини у 6 складишта која су некада припадали ЈНА. Кроз логор је прошло најмање 224 Срба – 140 мушкараца и 84 жене. Незаконито лишени слободе Срби су живели, под готово немогућим условима; многи су физички ликвидирани или су преживели али с тешко нарушеним здрављем. Свакодневна силовања и, уопште, сексуална иживљавања над Србима и над Српкињама, уз несхватљива понижавања готово немогуће смештајне и хигијенске услове и изгладњавање – логораша, била су у функцији етничког чишћења Срба из дела Херцеговине у коме се логор налазио и у функцији вршења геноцида над њима.

После распада ХОС-а у Херцеговини крајем 1992. Дретељ преузимају власти ХВО-а. Према оптужници Међународног суда за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије (ИЦТY), припадници ХВО-а су почели држати муслиманске мушкарце у логору од априла 1993. до априла 1994. Број заробљеника био је највећи 11. јула 1993., када је ХВО држала 2,270 Муслимана у затвору. Након тога, просечан број затвореника био је око 1,700.

У лето 1993. године, Хрватска Република Херцег-Босна и ХВО су провели акцију масовног хапшења муслиманских мушкараца у долини Неретве, укључујући и Муслимане који су служили у ХВО-у, те их затворила у логору Дретељ. Многи од затвореника су били цивили. Током августа и септембра 1993. ХВО-а су пуштали затворенике на слободу ако би склопили брак са Хрватицом или поседовали визу и гарантно писмо за напуштање

Услови у логору били су тешки и нездрави због пренатрпаности, лоше вентилације и мањка кревета. ХВО је давала затвореницима мало хране и воде. Било је такође, забележено да је ХВО повремено тукла, али и психички напастовала затворенике. Муслимани у изолованим ћелијама су били посебно премлаћивани и понижавани.

Затварање логора

Постоје документи који јасно показују да је влада Хрватске Републике Херцег-Босне својим одлукама утемељила велике затворе на Хелиодрому, Габели, Дретељу, те друге логоре у Херцеговини, јер је на њима потпис др. Јадранка Прлића, након Дејтонске мировне конференције дугогодишњег министра спољних послова БиХ. Такве су тврдње упућивале на одговомост политичара Херцег Босне за ратни злочин. Пре свих на одговорност покојног Мате Бобана и Прелазне владе Јадранка Прлића, проглашене у мају 1993., након договора о спровођењу Венс-Овеновог плана за БиХ.

ЦНН је објавио репортажу снимљену у Дрежници, северно од Мостара, о стравичним сведочанствима неколицине Муслимана, управо пуштених из логора у Габели и Дретељу. Постојање хрватских логора у Херцеговини, тортуре и тешки услови живота хиљада логораша у два највећа логора под контролом ХВО-а, тако су постали вест дана. Хрватски министар спољних послова Мате Гранића затражио је од Мате Бобана и Прлића хитно затварање логора и пролаз за хуманитарне конвоје, о чему је средином јула 1993. у Макарској с муслиманском страном потписан посебан споразум.

Тужбе за ратне злочине

Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Цорић и Берислав Пушић су оптужени да су протеривали Србе и Муслиимане из већински хрватских делова Босне и Херцеговине од новембра 1991. до маја 1994. Оптужница наводи да су заједно успоставили неколико затвореничких логора, међу њима логор Хелиодром и логор Дретељ, како би ухапсили и затворили хиљаде цивила.

Рефик Шарић је био један од муслиманских затвореника, а касније присилних сарадника стражара логора. Касније се преселио у Данску. Тамо је 23. новембра 1994. осуђен на осмогодишњи затвор због суделовања у 14 случајева мучења.

У марту 2010. суд у Ослу је прогласио чувара Мирсада Репака кривим за ратни злочин у логору против муслиманских и српских затвореника, углавном цивила.

Извор: Википедиа

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. Pingback: ЛОГОР ДРЕТЕЉ: 28 година од оснивања злогласног хрватског мучилишта

  2. Милан Чучковић Reply

    На википедији заиста постоји чланак са називом “Дретељ”, међутим, ви сте текст УКРАЛИ са сајта http://www.zlocininadsrbima.com, где се јасно види да постоје делови који немају, не постоје на википедији.
    Примера ради на википедији се не спомеиње уопште Олга Драшко, већ само на нашем порталу, па је то само један од доказа ваше крађе!

  3. Слободна Херцеговина Reply

    Уважени господине Чучковићу,

    Портал Слободна Херцеговина се труди да објављује у што већем броју своје ауторске текстове, а уколико се преносе други текстови, сходно Закону о информисању и новинарском Кодексу јасно су означени аутори и линк ка извору. Ако је којим случајем некад објављен неки текста са Вашег портала без икакве сумње је наведен извор и остављен је линк.

    Пажљиво прегледајући овај текст и поредећи га са оним који је објављен на Вашем порталу, можемо да закључимо, да сте Ви текст ископирали са Википедие не наводећи извор, чиме сте заправо Ви прекршили Закон о информисању и новинарски Кодекс.

    О мученици Олги Драшко више текстова је објављено на порталу Слободна Херцеговина, па не знам откуд Ваше право на приватизовање лика и дјела српске мученице из Дретеља.

    Портал Слободна Херцеговина наставиће као и до сада да поштује професију и да стриктно поштује ауторска права. То би препоручили и Вама, као уреднику портала Злочини над Србима. Имајте у виду да свака објављена фотографија нађена преко претраживача има свог аутора.

    Такође, подсјетићу Вас да сте у обавези кад “копирате” текстове са Википедие имате обавезу да наведете извор, баш као што сте то морали да урадите и у тексту о логору Дретељ.

    И Ви и ја добро знамо да је Ваша реакција на овај текст настала из побуда које немају никакве везе ни са Херцеговином, а још мање са логором Дретељ.

    Нека је Господ посреди нас!

    Срдачан поздрав,
    Трифко Ћоровић, оснивач и уредник портала Слободна Херцеговина

  4. Милан Чучковић Reply

    Џаба ти Трифко та лажна учтивост и позивање на Бога, када ти је прича шупља ко решето.
    Можда јесте ви на вашем порталу у више текстова објављивали нешто о Олги Драшко, али се она се НИКАКО НЕ СПОМИЊЕ у чланку за који тврдите да је са Википедије. Само код нас. Да сте пажљиво прегледали као што тврдите, видели би сте штампарске грешке које намерно оставимо, због крадљиваца. Видели би и да се мешају ијекавица и екавица, па би сте то морали да коригујете. Али нисте и то вас одаје.
    Ја сам био уредник на Википедији, па знам како функционишу ствари тамо.
    Немам намеру да даље са вама полемишем о било чему јер сте довољно показали, а чак и да сада преправите те штампарске грешке које су остале, ми смо усликали то на вашем порталу, да остане као доказ ваше бестидности и покушају крађе.

    “Није ми жао што крадете од нас тектове,
    већ што немате своје”.

    • Слободна Херцеговина

      Уважени господине Чучковићу,

      Учтивост не може бити лажна, баш као и пристојност. Или је човјек има или нема. Но, вратимо се суштини.
      Текст Слободне Херцеговине преузет је са Википедие, јасно је наведен извор и остављен је линк ка њему.

      Текст са Вашег сајта је такође преузет са Википедие. Уметнута је једна реченица о српској мученици Олги Драшко и Ви то називате и потписујете као свој ауторски текст, иако је 99% садржаја преписано. Паметном доста, а драго ми је да све то јавно признајете.

      Стандарди СХ су такви да увијек настојимо да водимо рачуна о граматици и да не остављамо словне грешке. Имајући дубоку свијест о важности културе сјећања, може да се деси да се нека тема поклопи и са оним што радите на Вашем, како сте сами истакли, свјесно неписменом сајту.

      Овом темом бави се велики број портала и није ми јасно зашто теме српских страдања доживљавате као питање приватне својине.

      Такође, да бисте били увјерени да против Вас немам ништа лично и овом приликом ћу, као и у многим другим, јавно истаћи да веома цијеним Ваш труд у организацији путовања и обилазака мјеста српских страдања.

      Нека је Господ посреди нас!

      Срдачан поздрав,
      Трифко Ћоровић, оснивач и уредник портала Слободна Херцеговина

Оставите коментар