Проф. Павле Вујовић био је професор математике на Вишој Педгошкој школи на Цетињу, и осјећјући да се почело са кривотворењем наше историје, као што би и у будућности могло да се догађа, о свом трошку штампао је на Цетињу 1971. године једну скромну публикацију наслова ,,О бившим Црногорцима”.
У предговору проф. Вујовић пише сљедеће:
,,Мој брат може да се изјашњава за себе у погледу народности и вјере како хоће, независно да ли тако осјећа или из неких других разлога. Међутим он нема право, нити неко други, да мојим прецима одриче оно шго су били и како су се осјећали. Наша је дужност да се томе супротставимо на културан начин. То је наша дужност и према нашим прецима и према нашем потомству. То је дужност и нас који нијесмо историчари.” [1]
Овај предговор, за онога ко мисли логички и објективно, може бити и у данашњем времену само од користи.
Фалсификати и њихово спровођење у дјело током фашистичке окупације Црне Горе
Руковођен унапријед реченим етичким начелима, почео сам као инжењер да се мало детаљније бавим анализом стања неких карактеристичних параметара за Црну Гору током 20. и на почетку 21. вијека. Тако сам 2004. г. године направио једну табелу коју сам назвао ,,Сличности и разлике између: Књажевине и Краљевине Црне Горе, фашистичке окупације у Другом свјетском рату (,,Независна држава” Црна Гора) и данашње Црне Горе”.
Илустровани календар ,,Бока“ за 1911, Котор / ,,Нова српска краљевина Црна Гора“
За вријеме Књажевине и Краљевине Црне Горе један број упоредних параметара који се односе на: језик, етничку припадност (народност), вјероисповијест, државно уређење и управу, набоље се може сагледати у уџбенику за школе у коме пише између осталог сљедеће:
,,Народ:
У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком, а има их око 300 000 становника. Већина су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати, да смо сви српскога поријекла и српске народности.
Управа:
Црном Гором влада Краљ Никола I из славне српске породице Петровић—Његош.
Православном црквом управља — Митрополит; римокатоличком — Прабискуп, а мухамеданском —Муфтија.
До 1910 године Црна Гора је била књажевина, а тада се прогласила краљевином.
Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.
Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину — све српске земље, у којима живе наша ослбођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот ни имање за општу српску слоболу, добро, и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата.”[2]
Када су у питању државни симболи неспорно је да је: орао у државном грбу био бијеле боје, да је народна застава била тробојка без апликација, да је државна химна била ,,Убавој нам Црној Гори” коју је написао Јован Сундечић, а народна или незванична химна ,,Онамо, намо” коју је написао краљ Никола I Петровић Његош.
Проф. Предраг Вукић је својевремено издао зборник докумената под насловом ,,Српство у Црној Гори” (Цетиње, 2004) а потом је и Народна Странка издала зборник докумената о језику, народу и вјери под насловом ,,Црногорски идентитет” (Подгорица, 2011), у којима документа показују како се народ исказивао, којим језиком је говорио и којој је цркви припадао током протеклих вјекова.
Ја сам у књизи ,,Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе” (Цетиње, 2007) дао стручни приказ државних симбола кроз вјекове а такође и начин на који су злоупотријебљени или фалсификовани поједини данашњи симболи.
Да би се сагледале сличности и разлике између Краљевине Црне Горе и Црне Горе за вријеме фашистичке окупације у Другом свјетском рату – неопходна је мало детаљнија анализа, која показује како су почела фалсификовања са циљем да се разори духовно и политичко биће Црне Горе.
Послије окупације Краљевине Југославије 1941. године слиједило је њено разбијање стварањем нових држава под протекторатом нацистичке Њемачке, фашистичке Италије и њихових савезника на Балкану.
У Хрватској је створена усташка држава под покровитељством нацистичке Њемачке на челу са поглавником др Антом Павелићем. За краља Хрватске је постављен кнез Савојске куће, Војвода од Сполета, добивши име Звонимир II.
По истом рецепту италијански фашисти су покушали да доведу на престо “Слободне и Независне Краљевине Црне Горе“ унука краља Николе, принца Михаила Петровића Његоша. Велики патриота и човјек од части је одбио окупаторску круну, одбацујући манипулације са Црном Гором, њеном слободом и династијом Петровић Његош. Умјесто круне одабрао је ратно заточеништво у нацистичким логорима.
Принц Михаило Петровић Његош
Окупацијом Црне Горе почело је њено комадање, тако да је члан Централног комитета за успоставу Независне Црне Горе др Новица Радовић у листу “Зета“ морао да реагује на намјере усташког поглавника истичући сљедеће: “Истина, изјава г. др Павелића од 23. овог мјесеца дописнику мађарског листа “Ахтурблет“, да ће границе између Црне Горе и Хрватске бити уређена на бази историјских граница, примљена је у Црној Гори са радошћу. Ипак, наши пријатељи из двадесетогодишње борбе за право, слободу, равноправност и историјску политичку индивидуалност: К себи руке!„[3]
Црногорски сепаратисти према туђим и давно пројектованим плановима, заједно са фашистима су кренули у промјену духовног и политичког бића Црне Горе. Пропагирајући народоносну индивидуалност најавили су национално ослободилачку еру.[4] Прихватајући фашистичку идеологију одбацују вредности грађанске демократије кажу: “Морамо се ослободити лажних партијских апостола, софистичке школе и сладуњавих пилула капиталистичко-демократског режима.“[5]
Позивајући се на хиљадугодишњу културу и државну независност истичу да имају“своју књижевност, свој језик, своју вјеру и своју умјетност“ а такође да имају “своје геније, своје симболе и светиње, своју заставу и своје народно име“.[6]
Краљ Никола поздравља Цетињане / илустрација
Тврде да се етнички формирао посебни “Црногорски народ“.[7] Пропагирају, импортовану и стару теорију, да Црногорци нијесу Срби него да су настали стапањем Дукљана и Илира, а о братству са Арбанасима кажу: “Ми смо и крвно везани са њима стапањем Словена и Илира у Црногорце и Арбанасе“.[8] У том смислу позивају црногорску омладину на “националну изградњу и уздизање“ уколико жели да имају “слободну Црну Гору“.[9]
Умјесто државне (народне) заставе, тробојке из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе наметнута је црногорска ратна застава – алај барјак, бијели двоглави орао на црвеној подлози.[10]
Услиједила је наредба о забрани постојећих уџбеника у свим основним и средњим школама. Послије ове дошла је наредба Висoког комесара за Црну Гору о новим наставним програмима.[11]
Српски језик, који је био званични језик у Књажевини и Краљевини Црној Гори, преименован је у црногорски а лист “Зета“ је почео да објављује италијанско-црногорски рјечник уз напомену: “Сваки наш читаоц, ако буде редовно пратио овај речник моћи ће за врло кратко вријеме научити како се говори, чита и пише италијански и црногорски“.[12]
Фашисти и сепаратисти су почели, поред језика, да преименују и улице. Тако су на Цетињу избрисали име Његошево преименујући Његошеву улицу, под образложењем да јој враћају старо име.[13]
Окупационе власти у сарадњи са сепаратистичким комитетима су сакрили од погледа јавности, заградиле даскама “споменик изгинулим омладинцима 1918. године, као и плочу за спомен рођења краља Александра“.[14] Убрзо су срушилиспоменгробницу у којој су се налазили земни остаци 30 омладинаца погинулих у братском сукобу на Божић 1919. године, као и споменик јединог краља који је рођен на Цетињу и унука краља Николе краља Александра Карађорђевића.
Дјед и унук, краљ Никола и краљ Александар
Мај 1941. године, је за црногорске сепаратисте био значајан мјесец тако да су чак преименовали и стару црногорску народну пјесму “Ој, јунаштва свијетла зоро“ у “Ој, прекрасна мајска зоро“.[15]Ова популарна родољубива пјесма “Ој, јунаштва свијетла зоро“ први пут је јавно отпјевана 1863. године, а њен текст штампан у “Лири“ 1884. године. Аутентични текст ове пјесмегласи:
‘‘Ој, јунаштвасвијетлазороој!
МајконашаЦрнаГоро!
Натвојимсеврлетима, ој!
Разбисиладушманина.
Јединасизаслободу, ој!
Тиосталасрпскомроду.
Дат‘ ћеБогисветаматиој!
Дасеједномсвеповрати.“[16]
У јавности је фашистички диктатор Мусолини ословљаван као Дуче (вођа), а нацистички Хитлер као Фирер (вођа). По угледу на њих и др Секуле Дрљевић је постао сепаратистички вођа и народни учитељ. Лист “Зета“ је поздравио Дрљевићев долазак 12. маја 1941. из усташке Независне Државе Хрватске у окупирану Црну Гору, насловом: “Живио Народни учитељ и Вођа, др Секула Дрљевић! И добро нам дошао!“ У част доласка Вође лист “Зета“ је објавио да ће “свим црногорским градовима, селима и планинама одјекнути глас твоје пјесме: “Вјечна наша Црна Горо…“[17]Савић Марковић Штедимлија је у књизи “Црвена Хрватска“ 1937. године ову пјесму Секуле Дрљевића већ био прогласио “химном црногорског горштака“.[18]
