ДРАГАНА ТОМАШЕВИЋ: За преживјеле логораше Јасеновца и њихове потомке изјаве Дејана Ристића су у најмању руку увредљиве!
-
Као потомку преживјелих из усташког геноцида и кћерки ратног војног инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата остаје ми нејасно докле ће Музеј жртава геноцида из Београда помало и пријетећим тоном поручивати да питањем логора Јасеновац треба да баве само историчари, а при томе замјерати неке ствари академицима, називати “дилетантима” доајене српске историографије те понижавати оне који су зарад истине протјеривани из сопствене земље.
Истакла је ово директорка Меморијалне фондације Јасеновац и холокауст (ЈХМФ), са сједиштем у Лондону Драгана Томашевић, реагујући на интервју у Гласу Српске (21. августа) са директором Музеја жртава геноцида у Београду Дејаном Ристићем, у којем је први човјек ове институције говорио о логору Јасеновац, култури сјећања, броју жртава, изјави епископа Јована, али и, како их је назвао, дилетантима који се баве овим питањем броја страдалих у Јасеновцу, а који су, како је навео, зарад својих неких циљева злоупотријебили и израелског историчара Гидеона Грајфа.
– Докле ће овај насилан покушај наметања супериорног и помало арогантног мишљења у ревизионистичком руху ићи ка мом вијековима напаћеном и страдалном српском народу са ове стране Дрине, намећући себе као водећу установу, а при томе занемарујући не само Народну скупштину РС већ и разне државне институције које се овим питањем активно баве – запитала се Томашевићева у писму које је упутила на нашу адресу, називајући интервју који је Ристић дао, у најмању руку, непристојним и веома увредљивим.
Она подсјећа Ристића да је међународна Комисија за истраживање истине о Јасеновцу, састављена од експерата мултидисциплинарних наука свјетског гласа, сачинила Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата на основу доступних чињеница, а уз помоћ не само преживјеле дјеце-логораша, већ и свједочења самих преживјелих логораша.
– Ову декларацију је једногласно усвојила НСРС 22. октобра 2015, у којој се, на основу доступних података, процјењује да је животе изгубило више од 700.000 Срба, 20.000 Јевреја и 80.000 Рома. У овом документу се јасно указује на то да се никада неће моћи утврдити тачан број, нити сва имена убијених, поготово у примјерима нерођених беба извађених и убијених из утроба својих мајки. Као и у примјеру Српске, ни Уједињене нације немају комплетан списак свих погинулих у Другом свјетском рату, као нити једна земља учесница Другог свјетског рата. Ово наравно не значи да регистровани број побијених људи представља коначан број, напротив – пише Томашевићева.
Осврћући се на процјене стручњака Музеја жртава геноцида у којима се наводи да се број убијених људи у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора креће од 85.000, колико их је до сада именом и презименом пописано, до 130.000, она то назива отвореним покушајем ревизије историје.
– Ова процјена музеја у супротности је са Декларацијом усвојеном у НСРС, која о процјени бројева не говори напамет. Она је на линији са хрватским државним наративом када је ријеч о јасеновачким жртвама. У протеклих неколико година овај музеј поново се посветио ревидирању броја страдалих у Јасеновцу… Овакве изјаве г. Ристића су у најмању руку непристојне и веома увредљиве, не само за нас потомке, већ и за још, живе логораше – поручила је она.