• Јасеновац није уврштен у списак концентрационих логора. Такав захтев може само да затражи држава (а не појединци или удружења), а Србија са овом прозападном владом, није заинтересована за страдање Срба, Јевреја и Рома у јасеновачким логорима, јер спроводи политику „регионалне сарадње”. О геноциду који су извршени у НДХ деца у школама ништа не уче, а неки званичници Републике Србије упућују Хрватима опроштај у име жртава, иако их нико није овластио да то чине. Херцеговцима прети опасност да доживе судбину Срба из Хрватске.

Фото: Трифко Ћоровић

Текст: Трифко Ћоровић

Тешко је набројати све титуле нашег саговорника. Др Србољуб Живановић је професор анатомије, антрополог, члан више научних и стручних установа у више земаља, један од оснивача Института за истраживање словенске цивилизације, као и Европског института за проучавање древних Словена са седиштем у Лондону, настављач традиције Београдске анатомске и антрополошке школе, коју је утемељио, академик проф. Бранко Шљивић. За редовног члана Међународне Словенске Академије Наука, културе, образовања и уметности и председника Одељења за Велику Британију и Ирску изабран је 1995. године.

У ексклузивном разговору за портал Слободна Херцеговина, професор Живановић говори о српким страдањима и свесном прећуткивању злочина који су у комунистичко доба били условљени братством и јединством, а данас тежњи уласка у ЕУ.
Професор Живановић износи податак да је у јасеновачком систему логора укупно побијено 803.000 људи, међу којима је било више од 140.000 деце млађе од 14 година. Истакнути академик критикује однос прозападне владе у Београду према српском питању у региону и изражава бојазан да Херцеговце не задеси слична судбина коју су доживели Срби у Хрватској,

• У Вашој биографији стоји податак да сте 1964. били најмлађи доктор наука, уједно сте били и члан Комисије за испитивање злочина у Јасеновцу. Како сте завршили у Лондону?

– Када сам 1964. године стекао звање доктора медицинских наука био сам најмлађи доктор међу лекарима у тадашњој Југославији. На захтев преживелих логораша Јасеновца и Савеза бораца Хрватске и Босне и Херцеговине образована је комисија судских антрополога која је ископавала масовне гробнице жртава у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Радови су на захтев власти били прекинути крајем септембра 1964. године и никада нису настављени. Пошто сам схватио да ћу сигурно изгубити посао на Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду пријавио само се на међународни конкурс за наставника анатомије на Макерере универзитету у Кампали, у Уганди. Био сам изабран и постављен, па сам тако већ у јуну 1965. године напустио Нови Сад и стигао у Уганду. У Уганди се тада налазио највећи центар за медицинска истраживања у Африци. Три године доцније сам добио позив да дођем у Лондон где сам изабран за наставника анатомије на Медицинском колеџу болнице Св. Бартоломеја. Реч је о болници која је основана још 1123. године и данас се налази на истом месту.

Сарадња Комунистичке партије Југославије, а посебно Комунистичке партије Хрватске са Усташким покретом у Хрватској била је позната још од конгреса Коминтерне 1922. године, а посебно када је Миле Будак, усташки доглавник Анте Павелића, потписао споразум са Мошом Пијаде представником Комунистичке партије Југославије о заједничком раду на уништењу српског народа и СПЦ.

• Да ли негде постоји званични извештај Комисије из 1964. године?

– Извештај комисије судских антрополога био је дуго склоњен од очију јавности. Тек 1992. године, после више од две године трагања по архивама овај извештај објавио је Предраг Драгић Кијук у својој двотомној књизи „Catena mundi”. Трећи део извештаја је саопштен тек 2003. године на Међународној конференцији за истину о Јасеновцу. Сва три дела овог извештаја су објављена у мојој књизи „Јасеновац” која је награђена наградом „Растко Петровић” као ауторско део од националног значаја.

• Да ли сте одласком у Енглеску били ускраћени за нека нова сазнања везана за Јасеновац. Колико је цензура и уништавање докумената допринело да се истина о српском страдању никада не сазна?

– Комунистичке власти у Југославији нису дозволиле да се сазна нешто више о злочинима римокатолика Хрвата и муслимана у Независној држави Хрватској због прокламоване политике „братства и јединства”. Тако српске, јеврејске и ромске жртве нису помињане да се не би Хрвати осетили погођеним овом истином. Стално се говорило о жртвама фашизма или нацизма, иако се зна да ни фашиста ни нациста није било у Хрватској која је била савезница Хитлерове Немачке.

Фото: Трифко Ћоровић

Јасеновац никада није ослобођен, већ су се усташке власти саме повукле. По наређењу комунистичких власти сви објекти у јасеновачким логорима су уклоњени, сви трагови логора су избрисани, а геноцид је настављен присилним пресељавањем Срба из западних крајева да би се српски народ генетски и економски ослабио у крајевима који граниче са Хрватима.

• Колико је са страдањем срског становништва уопште упознат Запад?

-У земљама Запада се зна за дивљање Хрвата и почињени геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима… У државном архиву Велике Британије постоји више од 2.000 докумената који говоре о томе. Но, комунистичке власти Југославије су се трудиле да се тај геноцид који су починили Хрвати и муслимани не помиње.

• Да ли некад претерујемо када причамо о светској завери против Срба?

– Не верујем да је постојала некаква светска завера против српског народа. Све то је било дело комунистичког режима у Југославији.

• Прошле године завршена је Шеста међународна конференција о Јасеновцу која је одржана у Бањалуци. Који су закључци донети на овом скупу? Да ли данас после толико деценија имамо тачну бројку страдалих у Јасеновцу?

– Међу закључцима шесте Међународне конференције о Јасеновцу која је одржана у Бањалуци 19. и 20. маја 2014. године констатовано је да је геноцид који су извршили Хрвати и муслимани против Срба, Јевреја и Рома почињен не само у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, већ такође у свим местима и насељима унутар Независне дрзаве Хрватске која је тада обухватала и Херцеговину и Босну. Закључено је да радови на заштити спомен подручја Доња Градина (стратиште јасеновачких логора на десној обали Саве) мора што пре да почне. Потребно је одмах изградити Спомен центар и верске објекте, као и приступне путеве. Међународна комисија за истину о Јасеновцу (у којој нема представника са територије бивше Југославије) је 2010. године утврдила да је у у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.

• Помињали сте да је у НДХ, након 1943. године, вршен геноцид и над Италијанима. Да ли су њихови научници узели учешћа у истраживању тих злочина. Обзиром да су и руски научници присутни у истраживањима, колико се данас може утицати на међународну свест?

– Хрвати су после капитулације Италије 1943 године, као и доцније у комунистичкој Југославији извршили убијање и протеривање Италијана. У Италији се сада све више говори и пише о злочинима Хрвата над Италијанима. Тражи се одговорност за те злочине. У јамама у које су Хрвати бацали недужне Србе на Велебиту нађени су и посмртни остаци италијанских војника. Иако Хрватска ужива велику подршку Ватикана и Немачке државе Италијани траже да се расветле ти злочини. Међународна комисија за истину о Јасеновцу подржава сва истраживања о хрватском геноциде.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу (у којој нема представника са територије бивше Југославије) је 2010. године утврдила да је у  Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома убијено преко 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома међу којима је било 110.000 деце испод 14 година старости.

• Јасеновац ни данас није на мапи највећих светских стратишта. Ако је комунизам заташкавао истину о томе, ко је данас крив што о томе као држава ћутимо? Ако су комунисти писали уџбенике након 1945. да ли мислите да је национална идеја довољно заступљена у српским уџбеницина 21. века?

– Да би једно стратиште било уврштено у списак концентрационих логора у коме је извршен геноциде потребно је да нека држава (а не појединци или организације) поднесе предлог организацији унесцо. нажалост, садашња држава Хрватска то не жели да учини. Стање у Босни и Херцеговини која се налази под надзором тзв. међународне заједнице је такво да нико није у стању да донесе такву одлуку. Садашња република Србија, са својом прозападном владом, није заинтересована за страдање Срба, Јевреја Рома у јасеновацким логорима. У Србији се спроводи нова политика „регионалне сарадње”, па се више не говори о геноциду који су изврсили Хрвати. Деца у школама ништа не уче о страдањима у Независној држави Хрватској, а поједини званичници Републике Србије упућују Хрватима опроштај у име жртава, иако их нико није овластио да то чине.

• Држите предавања по Србији која изазивају велико интересовање. Какав је однос млађег нараштаја према овим темама?

– Присуство млађих људи и омладине, посебно студената, на бројним предавањима која сам одржао у више градова јасно показује да је омладина заинтересована да сазна оно што нису имали прилике да чују у својим школама.

• Сајт „Слободна Херцеговина“ је уз подршку завичајних удружења Херцеговаца који живе у Србији покренуо акцију „Подигнимо Пребиловце“ са жељом да се што пре заврши Храм Васкресења у Светим Пребиловцима. Прошле године је одржан скуп у Требињу на тему страдања у Херцеговини чији сте учесник били. Који су закључци са тог скупа?

– На скупу у Требињу који је био посвећен страдању Срба у Херцеговини од стране Хрвата и муслимана у току Другог светског рата говорено је о бројним зверствима у свим местима Хереговине. Истакнуто је да су геноциде против Срба организовали многи римокатолички бискупи и свештенство, католички активисти, крижари, часне сестре … Управо је објављен зборник реферата са тог састанка, на српском и на енглеском језику и прослеђен је у све земље света.

Сарадња са Херцеговцима: Професор Србољуб Живановић и Светозар Црногорац, заменик председника Координационог одбора свих херцеговачких удружења у Србији (Фото: Трифко Ћоровић)

• Јасни су мотиви забарушене истине о страдањима за време Титове владавине, али како објашњавате чињеницу да је данас херцеговачка јама Бивоље брдо сметлиште и да на то српска страна не реагује? Данас у Источној Херцеговини живи свега 65.000 становника, што је последица страдања у 20. веку. Да ли постоји опасност да и Херцеговину изгубимо?

– Комунистичка владавина у Југославији на чијем челу је био Хрват Јосип Броз била је погубна за српски народ. Херцеговина је сада део државе Босне и Херцеговине која се налази под надзором тзв. Међународне заједнице односно страних сила. Међународна заједница није пријатељ српског народа и жели да потчини Србе и стави их на располагање муслиманским властима. Постоји опасност да Срби у Херцеговини буду истребљени као у Хрватској, а да бројна стратишта попут Бивољег Брда буду сасвим заборављена. Република Србија сада не чини ништа да помогне српском народу у Херцеговини.

Постоји опасност да Срби у Херцеговини буду истребљени као у Хрватској, а да бројна стратишта попут Бивољег Брда буду сасвим заборављена. Република Србија сада не чини ништа да помогне српском народу у Херцеговини.

• Стиче се утисак да многи не желе да се истина сазна, Да ли Ви као научник и данас доживљавате притиске због изношења података о нашим страдањима?

– Живим у Великој Британији, па слободно говорим и пишем. Све што говорим заснива се на чињеницама које су научно доказане. На мене нико у Британији не врши никакав притисак, а ако то што говорим и пишем се не свиђа властима у некој од држава насталих распарчавањем Југославије то је њихов проблем, а не мој. Ипак, и у тим земљама омладина и млади људи желе да сазнају истину и захвални су када могу да је чују.

(Напомена: Овај текст није дозвољено преносити и копирати без писмене сагласности редакције Слободна Херцеговина)