• Загребачки дневник наглашава да су сви сусрети католичко-православне комисије пролазили су у коректној и срдачној, тј. „братској атмосфери и није било бурних расправа или повишених тонова. Штавише, сусрети су били још срдачнији након завршеног службеног дијела.
  

  Сусрет у Славонској Пожеги одржан је сали „Блаженог Алојзија Степинца“

Како пише загребачки Вечерњи лист довршетку канонизације злогласног кардинала Алојзија Степинца ускоро ништа више неће стајати на путу.

„Наиме, мјешовитој комисији Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, која је основана на потицај папе Фрање, преостао је још само један сусрет, с тиме да СПЦ није предочио ниједан доказ који би требао зауставити или до даљњега одгодити његову канонизацију. Наиме, према нашим изворима, српски повјесничари и епископи СПЦ-а комисији нису предочили ниједан ваљан документ којим би се оспорила Степинчева улога у Другом свјетском рату, тј. раздобљу које је најспорније за СПЦ.“ – наводи загребачки дневник и наводи да је “ србијанска страна фокусирана је искључиво на ратно раздобље и жели доказати како је Степинац сурађивао с усташким властима и није у довољној мјери судјеловао у спашавању српског народа у ондашњој НДХ.“

Вечерњи лист наводи да је од почетка рада мјешовите комисије говорио је њезин предсједник  Бернардо Ардуа инсиситиурао на документима, али да „српска страна или није проналазила документе за своје тврдње о Степинчевој кривњи или се радило о комунистичким кривотворинама које се као неваљане и невјеродостојне не могу прихватити.“

То се посебно показало на четвртом сусрету у Пожеги, на коме је тема била „Однос надбискупа Степинца према Српској православној цркви од 1941. до 1945.”-

Загребачки дневник наглашава да су сви сусрети католичко-православне комисије пролазили су у коректној и срдачној, тј. „братској атмосфери и није било бурних расправа или повишених тонова. Штавише, сусрети су били још срдачнији након завршеног службеног дијела.

Вечерњи лист даље наводи  да је посљедњи сусрет  заказан у Подгорици 7. и 8. липња 2017. на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960”., чиме ће бити завршен једногодишњи рад комисије, колико је и предвидио папа Фрањо.  Лист наговјештава и могућност још једног сусрета у Риму, гдје су сусрети и започели.

Загребачки лист подсјећа да је  недавно је у интервјуу београдској Политици митрополит загребачко-љубљански Порфирије рекао како се не зна какву ће одлуку папа донијети, али„како је рекао патријарх, каква год да буде, католике ће обвезивати, а ми ћемо бити задовољни или незадовољни“.