• У свечаној сали Старог двора у српској престоници 24. марта 2022. године одржан је научни скуп Дубровник и Београд некад и сад у организацији Удружења Наука и друштво. Портал Слободна Херцеговина ће у неколико наставака пренијети кључне поруке учесника овог научног скупа.

Дивна Вуксановић (фото: Трифко Ћоровић)

Проф. др Дивна Вуксановић је истакла да чувеног научника Руђера Бошковића доживљава као поливалентну ренесансну личност, који поред тога што је дао велики допринос у физици, математици, астрономији, заправо је једнако успјешан и као филозоф и писац.

– Школовао се по Европи, а обишао је све наше крајеве стигавши до Цариграда. Једном приликом га је Лондонска краљевска академија послала на истраживање астрономског карактера у Цариград како би посматрао јединствен пролазак планете Венере испред Сунца. Том приликом се разболио, али добробит тог путешествија исказала се у томе што су настали његови дневници, односно путописи који су обухватали Цариград, један дио Балкана и југоисточне Европе.

– Данашњи научници су сложни у оцјени да је Бошковић антиципирао савремена истраживања у атомској физици. Савременици из његовом времена раздвајали су два домена филозофских истраживања. Једно је филозофија природе, а друго теоријска физика. Међутим, код Бошковића долази до прожимања са извјесном дозом поетског погледа на свијет. Бошковић је био инспирисан античком поезијомм, као и Платоном и Аристотелом – рекла је Вуксановић.

Она је истакла да је Бошковић, као члан Друштва Аркадија, писао стихове још приликом студија у Риму, као и да је утицао на стваралаштво америчког писца Едгара Алана Поа што је посебно видљиво у његовом космополитском дјелу Еурека: пјесма у прози које је написао пред крај живота.

Трифко Ћоровић / Српско коло 74.