• Православна црква и верници данас обележавају Велики петак, дан када је на Голготи распет и умро Исус Христос.

Фреска распећа Исуса Христа у манастиру Високи Дечани. Фото: Мондо

Велики петак или Страсни петак је најзначајнији дан у недељи Страдања. Ово је дан хришћанске жалости, па се на данашњи дан практикује строги пост.

Смрт Исуса Христа увод је у радост Васкресења или Ускрс, који ове године и православни и католички верници обележавају у недељу, 16. априла.

„ОЧЕ, ОПРОСТИ ИМ, ЈЕР НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ“

На данашњи дан Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу – од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, ношења крста на путу према Голготи, разапињања, праштања џелатима, умирања, скидања са крста, помазивања миром и повијања тела платном и полагања у гроб.

Христа су у ноћи између Великог четвртка и Великог петка мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јеврејима, рекавши да не може да га осуди, јер није утврдио никакву Исусову кривицу, него, напротив, да је тај човек невин.

Јудејци су схватили да могу само да муче Исуса, али не и да га осуде, па су рекли Пилату да се Исус буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.

Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу.

Пилат је питао народ кога да ослободи, Исуса Христа или разбојника Вараву, који је убио неколико римских војника.

Светина, коју су нахушкали фарисеји, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је викала:“Распни га, распни га“.

Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, више од 2.000 година касније, носи име Улица бола.

Људи су пљували Христа и добацивали му погрдне речи.

Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Исусу да носи крст страдања.

На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини.

Исус је и после свих претрпљених мука и понижења молио свог Оца небеског да опрости џелатима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“.

Кад је, око три сата поподне, свој дух предао Богу Оцу, сва природа, Божија творевина, побунила се против неправде и злочина – помрачило се Сунце, отворили су се гробови, земља се тресла.

Завеса у храму се расцепила одозго до доле, а камење се распадало уз страшан прасак и стене су пуцале.

Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити живог Бога. Капетан који је стражарио код крста рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас.

Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдаленом и још неким женама.

Јосиф из Ариматеје је од Пилата измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутрадан субота, када се ништа не ради, а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста.

Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе.

Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен, а Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.

ПОСЛАНИЦА
„Нека са овим празником Васкрса васкрсне и Србија и васцели српски род“, поручио је патријарх Иринеј и пожелео да људи који воде и чувају државу „буду надахнути духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом“.

„Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а добро злом, а грех нечим модерним и прихватљивим“, поручио је патријарх у Посланици и указао да се „омладини уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји, непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета“.

Поручио је да са тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем смрти и безнађа.

„Када то кажемо, имамо на уму податак да и у Србији сваке године умире по један велики град због смртности много веће него што је рађање. Тај податак је разлог за плач и ридање, али и аларм за узбуну. Мора се нешто учинити да се тај пут смрти заустави“, навео је, између осталог, патријарх у Посланици.

ЦАРСКИ ЧАСОВИ У ПРАВОСЛАВНИМ ЦРКВАМА
У православним храмовима на Велики петак се богослужењима обележава време смрти и скидања са крста тела Господњег.

Обичаји налажу…
На Велики петак се ништа не ради, а верници би требало да своје мисли усмере на страшно страдање невиног Христа, кога су људи понизили у на Голготи у Јерусалиму. На данашњи дан се не ради ништа, ни у кући ни у пољу. На Велики петак се фарбају јаја у црвену боју, која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота.
У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова Јеванђеља о догађалима у дане Страдања.
На посебно украшен сто испред олтара, који представља Христов гроб, износи се црвена плаштаница.
Свештеници износе плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.
Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса, који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Извор: Мондо.рс