У име бораца и команданата Невесињске бригаде, пуковник Ранко Продановић нагласио је да је Гушић одиграо пресудну улогу у одбрани Херцеговине и Републике Српске када је у јуну 1992. године стао пред војску и народ који се у расулу повлачио из долине Неретве и казао да нема даљег повлачења.
Продановић је нагласио да је Гушића красила велика храброст и одлучност, те да је у пресудним тренуцима и својим надређенима знао рећи „не“, па је тако током Митровданске битке 1992. године одбио повлачење на резервне положаје уз ријечи: „Немамо резервно Невесиње, па ни резервни положај“.
„Пуковник Гушић био је мој командант бригаде и поносан смо што смо извршили наш ратни задатак. Бригада под његовом командом није изгубила ни педаљ територије“, рекао је Продановић.
Он је нагласио да је Гушић у посљедњим данима свога живота дао своју задњу команду – „Борци и народ у Републици Српској морају да буду јединствени, јер смо сви пролазни, а она мора бити трајна“.
.
Предсједник Борачке организације Републике Српске генерал Миломир Савчић рекао је на комеморацији да је Гушић био легендарни командант.
„Ово су увијек најтежи тренуци у животу, посебно када испраћамо овакву људску и војничку величину. Увјерен сам да Новицу Гушића испраћамо у вјечност кроз сјећање и памћење бораца и народа Републике Српске. Он је за живота постао мит и легенда, а легенде не умиру“, рекао је Савчић.
Предсједник Борачке организације Невесиње Синша Шиповац нагласио је да ће борци Невесињске бригаде вјечно бити поносни на свог славног команданта који је одиграо пресудну улогу у одбрани Херцеговине.
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласио је да је Гушић задужио своју Херцеговину и обиљежио једно вријеме.
Авдаловић је подсјетио на пресудну улогу генерала Гушића приликом формирања Невесињске бригаде у јуну 1992. године када је из расуте војске направио јединицу која је за само неколико мјесеци извојевала најтеже битке и прва у Републици Српској одликована Орденом Немањића.
Он је подсјетио и на Гушићеву хуманост и људскост.
„Када је у Митровданској офанзиви заробљен први хрватски војник, Гушић је наредио да се заробљен човјек не смије ни прстом таћи“, рекао је Авдаловић.
Потпредсједник Борачке организације Невесиње и члан Гушићеве породице Војин Гушић подсјетио је да је Гушићева жеља била да буде сахрањен у Невесињу међу својим прецима, те да је његова порука увијек била да борци и народ буду сложни.
Комеморацији је присуствовао и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, народни посланици, представници општина из источне Херцеговине, борачких организација и бројни саборци
Гушић је на челу Невесињске бригаде био и током Митровданске офанзиве у новембру 1992. када је далеко јачи непријатељ доживио тежак пораз од припадника Невесињске бригаде, чиме су сачувани источна Херцеговина и Република Српска.
Пуковник Гушић преминуо је у Београду у 79. години. Посљедњих година био је нарушеног здравља, а од туге за прерано изгубљеном кћерком и супругом никад није могао да се опорави.
Ima li pokojni Gule rodbine, gde su mu braca Marko i Tomica, gde su deca od sestara i brace, gde je njegov sin Damjan Gde su mu od sestara deca, Samardjici i Vujadinovici,gde je Markov sin Koliko vidim niko nema da sedi u prvom redu, cak ni svestenici osim vladike.Sve neki u prvom redu za koje niko nije znao,kad je pokojni Gule vodio odlucujuce bitke za odbranu Hercegovine i Nevesinja,Bar da su seli u drugi red i u prvi seli rodbinu i dva tri zvanicnika jos uz vladiku i rodbinu.
E moj Nikola takvi su oni koji zauzmu stolicu pa i u momentima komemoracije neznaju za red jer su one iste stolice sjeli preko reda i preko ovakvih junackih sinova pa isti koji dezertirase i izvlacise se na razne nacine pa danas drze govore i plekaju se u prve redove u kome je mogao samo Casni Otac Danilo se nac uz njegovog sina Damjena njegove sinove bracu sestre i svu blizu rodbinu a imaju je to je jadnaCasna i Cestita Porodica pa je njima trebalo biti popunjeno pola prvih redova…Sad se guraju u prve a nisu ga se sjetili osim kad je Nevesinjsko Sijelo na koje je Novica rado dolazio….Kako ih nije sramota samo ove proslave Mitrovdana i kome su dali povelju i da se Tamindzija poredi sa OVAKVOM LJUDSKOM VELICINOM LJUDSKOM GROMADOM KOJI SE SVIM SVOJIM BRATACKIM SRCEM BORIO SA SVOJIM CASNIM BORCIMA OD KOJIH SU MNOGI I ZIVOT DALI I USLI U LEGENDU ZAJEDNO SA PUKOVNIKOM NOVICOM I SA OVIM LEGENDARNIM GRADOM I CESTITIM NARODOM…..i danas gamadija sjedi u prvim redovima. Pa vjerovatno ih je sami Bog sjeo da im da do znanj a jesu li to zasluzili…Moram da kazem jedini covjek koji ga se sjetio i posjetio i to dan u oci Mitrovdana bio ja Nebojisa Vukanovic i objavio snimak razgovora kojim se sad svi ponosimo a jedino se on sjetio nije niko drugi iako u prvim redovima ima dosta Nevesinjskih novinara i koji ni na dan Mitrovdana ne posvetise pet minuta programa o Pukovniku Gusicu neka im je na obraz kao iprvi redovi……POCIVAJ U MIRU I CARSTVU NEBESKOM I LAZAREVOM NAS DOBRI NOLE…..HVALA MAJCI STO TE RODILA……HVALA STO SI BIO I OSTAO NAS….HVALA STO SMO STU GDJE SMO I STO NAS NISI IZDAO….HVALA STO SU CASNI BORCI VODENI TVOJOM CVRSTOM RIJECI….ISTO CE TE ISTE TVOJE RIJECI BITI ZVIJEZDA VODILJA TVOM SINU DAMJENU I TVOJIM UNUCIMA I SVIMA NAMA. VELIKO HVALA I VJECNA SLAVA DRAGI NAS NOLE….