• Прије  неколико година  договорено је да ће Црна Гора и БиХ исплатити накнаде мјештанима чија су имања завршила на дну Билећког језера. што је регулисано међудржавним споразумом али од тога још увјек нема ништа,

БИЛЕЋКО ЈЕЗЕРО: Кова Папић Пејовић, уље на платну-2017. година

Ова година протиче у обиљежавању  50  година Билећког језера насталог на извору ријеке Требишњице највеће понрнице на свијету.

Посљедњи становници Завођа исељени су већ 1966 године.

Дакле, прије 50 година билећка општина остала је без најљепшег, најплоднијег и културолошки најбогатијег дијела своје територије. Али не само билећка општина већ и дио територије Црне Горе  њезин погранични дио што је био разлог да се из црногорског појаса исели око 60 домаћинстава у Никшић, Подгорицу, Бар, Херцег Нови, Требиње и Београд.

Мада је овај погранични дио Црне Горе потопшљен 1965 године. Мирушани не могу да се помире  са чињеницом  да им је богаство остало на дну језера. Имања, куће, цркве стари мост,  млинови, али и многа неистражена археолошка налазишта која су могла да помогну научницима да  завире у далеку прошлост овог краја.

Прије  неколико година  договорено је да ће Црна Гора и Бих исплатити накнаде мјештанима чија су имања завршила на дну Билећког језера, што је регулисано међудржавним споразумом, али од тога још увјек нема ништа.

Иако имају све папире који потврђују власништво над имовином коју је прогутало језеро из села црногорске Мируше  има 56 оштећених, а ради се о Кецојевићима,Алексићима, Шекарићима и Јарамазима који још потражују накнаду за потопљена имања.

                                                                                     Војислав Гњато