Могу и то радо. Прије свега моје Билећане за које сам убијеђен да 70% њих не зна да у нашем граду у погонима бившег гиганта „Билећанке“ постоји производња једних од најбољих чајева на свијету. Исто као што ни сам нисам знао до прије годину дана. Љекобиље је компанија која постоји преко 20 година и једина је у овом дијелу Европе која има заокружен процес производње, од сјеменке преко плантажног узгоја па до префињене производње преко 250 висококвалитетних, природних и органски сертификованих производа. До сада смо извозили у 11 земаља свијета, али тај број се, хвала Богу, повећава. Наши капацитети су нестварно велики, јер ако ичега овдје имамо, имамо љековитог биља, а само је у Херцеговини званично регистровано преко 300 врста.

Тако је. Поред наших сопствених плантажа у Љубињу, имамо уговоре са преко 40 коопераната из читаве Херцеговине и сви заједно убиремо „плодове“ љековитог биља са преко 100 хектара. Није никаква тајна да је овај посао посљедњих година након, чини ми се, нереалне експанзије садње смиља 2015-2016. године доживио свој оштар пад на коју се сада надовезао велики непријатељ читаве привреде – корона. Све то је утицало на, може се рећи, тренутни застој и одређене проблеме, како у откупу, тако и наплати, а прије свега у иностраном пласману производа. Но, и поред тога, настојали смо и успјели да не откажемо ниједан уговор нашим кооперантима. Откупне станице постоје у Билећи и Љубињу и прилично сам сигуран да сви они који се тиме баве, знају за то и слободно могу да се обрате нашим колегама за сарадњу.

.

Имамо ми много жеља, али смо свјесни и наших скромних могућности да било чим осим квалитетом наших производа можемо да парирамо мултимилионским корпорацијама из области козметике. Не можемо ми водити трку с њима, али можемо са собом да будемо сваког дана све бољи и да нудимо нашим купцима што квалитетније, здравије и разноврсније производе. Производња природне и органске козметике није баш јефтина прича. Самим тим, такви производи не могу бити јефтини, ако здравље и љепота уопште могу да буду скупи. Нажалост, чини ми се да су наши производи усљед велике разлике у стандардима приступачнији страном човјеку, него нашем. Ми се заиста трудимо колико год можемо да наше производе учинимо приступачнијим домаћем тржишту. Што се тиче жена, оне ће увијек изабрати оно што њима највише прија и што себи могу да приуште. Мој савјет је да шта год бирају, да гледају да то буде што природније, ако већ не 100% природно и органско. А ако је заиста, без икаквих лажи и превара, такво, уопште није битно да ли су то производи од Љекобиља или неке друге поуздане фирме – све је добро!

.

Наша најзначајнија награда за квалитет су задовољни купци. Исти они који нам се бројним порукама углавном преко друштвених мрежа свакодневно обраћају након употребе наших производа. И за нас заиста нема веће награде него када прочитамо или уживо чујемо тако нешто. Наравно, и оне званичне награде од еминентних институција које доказују неоспоран квалитет наших производа, свакако потврђују да смо на добром курсу и да радимо добар посао. До сада се „набрало“ преко 50 таквих награда.

.

• Јавност је упозната са вашом акцијом у склопу које донирате дио средстава који угоститељски објекти остваре продајом ваших чајева. Колико су се Херцеговци одазвали на ову акцију и гдје су конкретно та средства усмјерена?

Прошле године у касно љето сам неколико вечери заредом по билећким и требињским локалима наручивао чајеве и готово увијек су ми служили неке чајеве из земаља нашег окружења. Нисам могао наћи никакву логику у томе. Нити су бољи, нити су јефтинији, нити су уосталом наши херцеговачки, нити хране наше људе који га својом руком и беру и производе. Тих дана је била актуелна тешка ситуација у билећком удружењу „Ведар осмијех“ и онда сам одлучио да пробудим савјест херцеговачких угоститеља тим апелом. Не можемо рећи да је одзив задовољавајући, али тај апел је показао да још има људи који воле свој град и његову дјецу којој је помоћ неопходна. Прикупљена средства, тачније 30% од продаје свих чајева Љекобиља ће се тромјесечно донирати Удружењима за дјецу ометену у развоју по градовима у којима се служи наш чај. За сада у одзиву похвално предњачи наша Билећа, али буде се полако и Требиње и Гацко. И овом приликом молим наше суграђане у читавој Херцеговини да у њиховим омиљеним локалима траже и бирају Љекобиље чај, јер ће тај чај донијети можда осмијех више на лица оних којима је наша солидарност потребна.

.

Ове године, ако тренутне веома тешке прилике дозволе, имамо у плану неколико нових производа за које већ имамо развијену и одобрену рецептуру и спремне технолошке поступке. То су прије свега крема за руке на бази смиља и невена, лосион после бријања на бази вријеска, смиља и менте који ја лично тестирам мјесецима и звучаће као нека маркетиншка флоскула када сада кажем колико је то један врхунски производ. Такође ту је и крема против старења, тзв. „антирид“ крема, гел за антицелулит и реуму… Тренутно смо у поступку одабира амбалаже и паковања и средином године сви ти производи би требали бити дио наше понуде. Такође, желимо и да обогатимо наше плантаже неким новим љековитим биљкама попут све популарнијег дивљег оригана. Појачавамо и засађене површине слатког пелина, јер ова несрећна корона не посустаје, већ напротив појачава…

.

Како ко и из ког мјеста, а хвала Богу како пређу океан и заврше у рукама неког странца тако ће наћи пут и до свих оних који малтене могу да се прошетају до њих. На сајту www.ljekobilje.rs постоји списак продајних мјеста и цјелокупан асортиман производа. Поред тога ту је и све популарнији начин продаје преко друштвених мрежа, на инстаграму и фејсбуку. С обзиром да смо отворили и фирму „Љекобиље Херцеговина“ у Београду, у току је израда савременог „web shopa“ или интенет продавнице која ће у првој фази бити активна у Србији, а потом и у БиХ. Чим ова корона мало посустане, ја позивам наше суграђане да слободно прошетају кад год хоће до наше фирме и да добију све могуће информације о нашој производњи, производима, ефектима и добробитима које те љековите биљке путем Љекобиља преносе на човјека. Могу и потпуно бесплатно да тестирају производе на себи и опробају неки од преко 100 врста чајева које имамо.

.

Да сте ми ово питање поставили прошле године када сам постао дио „Љекобиља“ мој одговор би дефинитивно био најбољи „Народни чај“ који је справљен од 5 најљековитијих херцеговачких биљака и који је носилац златне медаље на новосадском сајму пољопривреде. Међутим, како сам кренуо да користим или конзумирам и друге производе, прави метеж је настао у одабиру најбољег. Али, ево када већ питасте да издвојим неке: прополис за грло на бази вријеска, жалфије, менте и меда – без икаквог премца у својој конкуренцији. Производ који већ првог дана од употребе спашава ваше упаљено грло. Да човјек буквално не повјерује! Надаље, ту су онда и фантастичне креме за лице од смиља и лаванде и врхунски „antiage“ серум. Затим, једини асептик за руке који у својој основи има базу од љековитог биља и који у доба ове несрећне короне не само да штити људе од микроорганизама, већ и својим благотворним дејствима његује њихову кожу и растјерује комарце око њих. Такође носилац златне медаље… Боље да станем…

.

Опет је питање сазнања шире масе о нама и нашој понуди која укључује и те заиста прелијепе козметичке поклон сетове. А морамо признати да и сама фирма мора у том смислу промоције бити иновативнија и продорнија. Није мени природно да неки Канађанин, Рус, Швеђанин, Нијемац добија, зна, има и користи те наше поклон сетове, а да наши људи у нашем граду и Херцеговини појма немају о томе. Али, добро, промијениће се то. Само полако, волим ја рећи. Љекобиље чека нових 20 година, има времена за нове успјехе.

.

Хвала Богу нисам политичар, па за разлику од њих, могу рећи оно што политичари некада морају и прећутати. Веома ми је стало до Билеће и помно пратим шта се дешава у њој. И није тајна да сам више пута на блогу писао о њој и њеном стању, али нажалост већином у неком негативном контексту. Билећа ме је претходних година, као и све Билећане у Србији жестоко бољела, небројено пута до сада. Вјерујте да није пријатно када ти бројни људи које познајем горе у Београду и Србији шаљу поруке и линкове са свим оним бројним примитивним инцидентима који су се одигравали у њеном срцу – билећкој скупштини. И тако практично поистовјећују све нас Билећане са онима који те инциденте редовно дивљачки изазивају. У неком погледу, то заиста говори доста и о нама, јер неко очигледно ужива у томе док год је спреман да годинама заредом том несрећном оловком заокружује те исте људе на изборима. Таквима сигурно није стало до Билеће и будућности њене дјеце, бар у оном смислу у којем је стало мени и надам се већини наших суграђана. Нисам правник, али искрено не могу разумјети ни законску регулативу и органе реда који том дивљању не могу некако стати у крај. Ми у граду имамо један велики проблем, а то је непостојање ама баш ниједног критеријума да би неко са својим личним интегритетом назвао себе политичарем и усудио се да крочи у њу. Ти критеријуми не постоје код оних који малтене из досаде улазе у политику, као ни код оних који на изборима гласају за такве. И како онда срећу и будућност од сваког очекивати…

.

Од претходне теме и тог дивљаштва, свакако је битнија тема стање у којем се Билећа сада налази. А плашим се да је свима нама јасно да није нимало похвално. Билећа више нема једног јединог дана за губљење и не могу да схватим да на 7000 душа постоје, прије свега, толике странке, а потом и толике страначке разлике. Није ми јасно шта све те, углавном „бањалучке странке“ нуде и давају нашим људим у Билећи да они прије заступају њихове ставове, него ли интересе нашег билећког народа. А нисам сигуран да добијају ишта пуно осим прилике да буду неко и нешто у билећкој власти. Ако се већ толико Билећа безинтересно воли, како се нико од толиких силних билећких политичара није сјетио да оснује Билећку или Херцеговачку странку која ће заступати страначке и бањалучке интересе тек онда када поврати вјеру у будућност своје дјеце у нашем граду и својој Херцеговини. Истој оној која својом водом и угљем солидно храни и све њих горе. Велике страначке подјеле у Бањалуци су се пресликале на нашу малу Билећу и завадиле наш народ, нашу браћу, родбину и пријатеље. И они се тако занимају док наша Билећа скапава и док наша дјеца губе будућност у њој.

Друго питање је за мене веома болно и радо бих одговор прескочио. Разочаран сам у наше људе у Србији по том питању емпатије према свом граду који их је и направио и створио успјешне и мање успјешне. Лијепо је доћи празницима и испијати кафе по баштама, али би још љепше било учинити нешто за свој град. Спојити некога са неким, заинтересовати се мало, организовати неку донацију, помоћи лично… Колико нас је горе по Србији, и једна марка мјесечно би значила оваквој Билећи… Али, тог слуха осим неке спорадичности и даље нема.

.

Ја сам у једном интервјуу прије двије године за портал Херцеговина Промо намјерно изјавио да се нећу смирити, а ни мировати док наша школа не добије оно што јој припада. И не мирујем ни сада. Она је толико нас ђака, а сада одраслих људи дала и створила и да је среће и неког вишег нивоа свијести и емпатије њених ђака који су у могућности и којих има широм свијета, она би се практично за мјесец дана могла у нову претворити. А нема тог њеног ђака који када дође у Билећу не прође поред ње онакве која сада споља изгледа прије као неки казамат, него ли основна школа. И мене то веома боли. Богу хвала, на њеном челу се сада налази неумољиви школски неимар и визионар, Миодраг Мино Парежанин и за веома кратко вријеме је направио големи помак. И знам да неће стати, ни посустати, а ни ја са њим. Што се тиче планова, неки се и у овом моменту реализују, а сковали смо ми још озбиљније за ову годину, само да Бог да здравља и Божјег благослова да се они остваре. Овом приликом још једном позивам све њене бивше ђаке да се укључе у процес њене обнове. Надам се да ће се Мину јавити још Рада, Миленка и Бобана па да та школа засија пуним сјајем нашој дјеци пред очима, а на понос нашег града. А, ево и нека се слободно мени јаве ако им је лакше. Раде и Миленко су моји искрени пријатељи, ријетко успјешни људи и велики Билећани и Херцеговци! Пазите, ниједан од њих није рођен у Билећи, а толико су јој помогли и још увијек помажу. То још више добија на тежини, јер њима Билећа ништа осим гена подарила није… А мислим да се неће љутити ако сада јавно кажем да сам и ја помало кривац због те њихове велике љубави ка Билећи.

.

Вјерујте ми на ријеч, разлике у степенима тих углова постоје, али ја се са својом свијешћу налазим на истом степену као и сви људи који живе у Билећи па и у Херцеговини, с којом ја и лијежем и устајем. А сазнања која се могу покупити са тих других, мало можда ширих углова, могу само да допринесу да се и ми овдје помјеримо с мјеста. Ми као град и као један фини, храбри, честити билећки народ заслужујемо много више. Одговорно тврдим да је искључиви проблем био на том људском, тј. кадровском аспекту оних који су наш град водили и организовали па још и од избијања рата 90-тих година. Налетила је ту и покоја ласта, али прољећа овај град одавно гледао није и поред толико сунца. Треба отићи тридесетак километара ниже па видјети шта се у посљедњих 25 година промијенило у Требињу. Није та предност само у љепоти града и положају, они су своју већу срећу створили и изградили искључиво мудријим одабиром људи који су водили тај град. Код нас је тотално другачија ситуација, гдје при том не мислим само на избор начелника већ комплетне управе града која је подједнако битна. Билећа мора да функционише као ефикасан систем, тако да не буде пресудно ко је њен начелник, а овдје је изгледа само то битно.

.

Нисам ја случајно на самом почетку рекао да Билећа производи једне од најбољих чајева на читавом свијету. А нису они такви зато што их производи Љекобиље, него зато што их даје наша Херцеговина. Са преко 300 сунчаних дана, у сукобу медитеранске и континенталне климе, са земљиштем препуним калцијум карбоната, свака љековита биљка која у њој изникне, даљим хемијским анализама етеричних уља као њихове есенције, показује квалитет какав се у свијету ријетко гдје догађа. Да смо ми само здраво, али кад све ово прође, имамо ми већ сковане планове и приснију везу туризма и Љекобиља. Надам се да читаву Херцеговину и Љекобиље у њој чекају нека љепша времена. Али, опет је све до нас самих, тј. до народа, а он се, чини ми се, ипак некако пробудио и видио да може и треба доста више…

.

• Занимљиви саговорници и важне теме увијек захтијевају много пажње али и медијског простора!

Одужисмо поштено. На крају ево само да Радио Билећи и његовој вриједној армији пожелим пуно успјеха, здравља и да нипошто не мијењају тај непристрасан и објективан курс којим их већ дуже вријеме воде високи таласи задовољства наших Билећана. Пуно Вам хвала! Остајте у здрављу!

Извор: Радио Билећа