• После успешних промоција књига Херцеговачки корпус групе аутора, предвођена генералом Радованом Грубачом  и Невесињска бригада у рату 1992-1995 , аутора пуковника у пензији Зорана Јањића, у Херцеговини, Београду и Новом Саду, активисти Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији из Гајдобре и Нове Гајдобре, уприличили су представљање ових двеју значајних књига 09.02.2018. у сали ресторана Липа у Гајдобри.

Скуп је поздравио председник Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији Божидар Миловић, који је, похваливши сарадњу два суседна места, Гајдобре и Нове Гајдобре,  изразио  захвалност ауторима, непосредним учесницима одбрамбено –отаџбинског рата у БиХ 1992-1995, на делима која сведоче о једном времену, догађајима  и људима који заузимају значајно место на страницама српске историје.

Проф. др Јово Радош, рођени Гајдобранин, универзитетски професор и некад запажени спортиста, у свом излагању  осврнуо се на учешће и помоћ коју су Гајдобрани, носећи у свом бићу своју Херцеговину, као простор детињства и посебне симболике,  пружили у одбрани њене слободе деведестих година, јер су ратни догађај видели као испит стварне човечности.

Како по  старом обичају и неписаном правилу за Херцеговину и Херцеговце све што није гуслама потврђено, није правоснажно, тако је и овај историјски час отпочео гусларском причом  Пера Вујовића о чојству и јунаштву и војевању за слободу,  кроз стихове Обрена Говедарице о Митровданској битки 1992.

Топло поздрављен и радо виђен гост међу свима којима је стало до слободе и витешког народа Херцеговине, генерал Радован Грубач, истакао је да је Корпус формиран у мају 1992. и бројао је око 4.600 бораца. Бројно стање војника повећавало се из месец у месец, тако да је Копрус у јесен 1992 бројао 24.000 војника. Истичући значај ове монографије, јер је реч  о првој монографији дела војске РС, Грубач је рекао да је ХК био организован на простору Источне и Старе Херцеговине са циљем да одбрани целовитост српске земље и  заштити  народ на тој територији,  те да је извео јединствену одбрамбену операцију која је трајала од почетка до краја рата. У ратним дејствима Корпус је изгубио 10 % војника, док их је 20% рањено, тако да је ова монографија и својеврсни живи споменик свима онима који су своје животе дали за живот Републике Српске.

Пуковник у пензији Недељко Попара, добровољни учесник на херцеговачком ратишту од 1992-1995, највише  радећи  на пословима информисања и пропаганде, говорећи о монографији Херцеговачки корпус наглaсио је да је постојала интензивна сарадња са средствима информисања у РС, СРЈ, а повремено су информације стизале  и до дијаспоре. Кад су се стекли услови покренут је и корпусни лист Херцеговац.

Говорећи о монографији Невесињска бригада у рату 1992-1995 аутора  Зорана Јањића, пуковника у пензији, ратног командантна дивизиона противваздушне одбране и начелника штаба Невесињске бригаде,  пуковник у пензији Горан Аћимовић, нагласио је да „она представља блистав и неразрушив споменик борби Херцеговаца за опстанак и слободу“ Невесињска бригада је у току рата 1992-1995. године водила више значајних битака, како у својој зони одговорности тако и у зонама одговорности других јединица Херцеговачког корпуса, те Сарајевско-романијског и Другог крајишког корпуса. Међу тим биткама најзначајније су оне које су вођене о Митровдану 1992. и 1994. године и познате су као Прва и Друга митровданска битка. Захваљујући блиставим победама које је Невесињска бригада извојевала над непријатељем у две чувене Митровданске битке, још за време рата прва је у РС одликована највишим војничким одликовањем – Орденом Немањића, а   Митровдан је одабран да се обележава као Дан општине Невесиње.

– Ова ће књига засигурно ући у колективно памћење читавог српског народа, како због садржаја који обрађује, тако и због начина на који је писана – нагласио је Аћимовић.

А Јањић је прикупљени архивски материјал и сведочења живих учесника догађаја, прочистио личним доживљајем рата и објединио у књигу о ратном путу Невесињске бригаде, стога она обилује мноштвом интересантних детаља који говоре о судбоносним догађајим, људским судбинама и преломним тренуцима.

–Објављивањем ове књиге, светлост дана угледала су бројна имена људи које често срећемо у свакодневном животу, сматрајући их обичним суграђанима, што они по својој скромности и јесу, али је важно да знамо и ми и они ће који ће доћи после нас, шта су ти људи радили и како су поступали у страшно време на страшном месту– истакао је Јањић на промоцији у Гајдобри.

Да  Херцеговци у Гајдобри чувају херцеговачки дух, свједочи  и мало парче родне груде, у виду изложбе етнографских експоната и фотографија, коју су приредили чланови Удружења Традиција, показујући овом изложбом да је важно ко смо и одакле смо, како смо живели и како преживели до данас, која нам је обућа главу сачувала, капа красила и љубав умножила.

Овакав нас амбијент опомиње да стражаримо над својом врстом и да настојима да све из домена наше културе живљења изнесемо на светлост дана и да му удахнемо нови дух живота, да не буде у тами, него да нам свима буде присутно у кући, бар у једном старачком, ако не девојачком ковчегу, који ћемо као заветни, чувати, ту поред савременог са довољно простора да свака генерација понешто своје вредно дода.

ТЕКСТ: Јованка Иванишевић
Фото: Милош Бабаљ