• Градски менаџер Горан Весић изјавио је да би током љета једна улица у Београду требало да добије име Моме Капора и захвалио се издавачком предузећу Политика што је покренуло иницијативу да један дио Мачванске улице добије име по Капору

Текст: М.Д.

„Момо Капор није само сликар, писац и новинар, већ је напросто хроничар Београда и овим се остварују наше идеје да своје улице добијају не само политичари и војсковође”, рекао је Весић, наводи се саопштењу Службе за информисање града.
Он је изразио увјерење да ће током љета бити отворена улица Моме Капора и указао да је то само почетак јер ће и други који су дио живота овог града и град задужили својим умјетничким дјелима и стварањем, попут Зуке Џумхура и других, добити своје улице.
Општина Билећа прва је, како то доликује, одлучила да једна од улица понесе име Мома Капора у том граду у Херцеговини, а Завичајни клуб Билећана крајем прошле године заложио се да се убрза одлука о одређивању улице у Београду која ће носити Момово име.
Завичајни клуб Билећана такође је покренуио акцију да се у Београду и у Билећи, подигне споменик валиком српском писцу и сликару.
Момо је својевремено записао::
„Капори потичу из села Мириловићи изнад Билеће и одвајкада саде свој дуван. Када сам као четрнаестогодишњи дечак први пут посетио родно село свога оца, затекао сам бабу Јовану како ниже листове дувана. Извадила је оштар мали нож на преклапање из дубоког џепа своје кецеље, исекла два листа дувана, смотала их вешто у парче исцепане новине и дала ми да пушим. Била је страстан пушач. Ко зна колико би још живела да није у деведесет седмој години оставила дуван, љута на себе што је запалила покривач заспавши са упаљеном цигаретом у устима. Пушим, дакле, још од тог давног дана, не без осећања гриже савести, знајући да ће ми дуван једног дана доћи главе. И право је, али сам се бар напушио у животу!
Седећи једне ноћи покрај ватре у планини Видуши, по којој су завијали вукови, слушао сам једног старца како тврди да су Херцеговци, и када су неписмени, најначитанији међу Србима. Будући да су куповни папирићи (звани ћати) ретки и скупи, они дуван заматају у новине и истргнуте листове из случајно залуталих књига. Сагорена, одштампана слова, у облику дима улазе им у плућа и у крвоток и таложе им се у глави. То су читаве библиотеке, којих Херцеговци нису ни свесни.“

Један од најпознатијих српских књижевника, писац, сликар и новинар који је необичном непосредношћу и лакоћом освајао пажњу читалачке публике, Момчило Момо Капор рођен је пре 78 година у Сарајеву.

Он је пажњу пленио писањем на рубу коментара и свакодневних рефлексија о стварности наших времена и њихових протагониста. Својеврсни књижевни феномен Мома Капора присутан је у нашој књижевности више од три деценије. Капор је дипломирао сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних уметности у класи професора Недељка Гвозденовића.

Поред великог броја слика које је оставио, објавио је и велики романа и збирки прича. Аутор је и великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова.

Нека од његових најпознатијих дела су романи „Провинцијалац“, „Ада“, „Зое“, „Од седам до три“, „Зелена чоја Монтенегра“, „Последњи лет за Сарајево“, „Хроника изгубљеног града“, „Белешке једне Ане“, „Хеј, нисам ти то причала“. Његова дела су преведена на француски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Капор је умро је у Београду 3. марта 2010. године, а исте године, у новембру, његова супруга Љиљана основала је Задужбину „Момчило Момо Капор“ и установила годишњу награду из области књижевности и ликовне уметности која носи његово име, као и фестивал „Момин круг“.

Писац Драган Ј. Данилов је добитник овогодишње, треће по реду, књижевне награде „Момо Капор“ за књигу „Таласи београдског мора“ коју је објавила издавачка кућа „Вулкани“.

То је трећа награда по реду коју додељује Задужбина „Момчило Момо Капор“, а о лауреату је одлучивао жири у саставу: Драган Лакићевић (председник), Жанета Ђукић Перишић и Иван Негришорац.

Лауреат Драган Ј. Данилов се захвалио Моми Капору на сликама и књигама које је нам је оставио, истакавши да је он био цовек који је имао више ероса и знао је како да оре у више бразди – био је романсијер, писац прича , фељтониста и сликар.
Цитирајући део из Капорове књиге „Скитам и причам“: Одгојени смо на репродукцијама и филмовима, на туђим описима света. Колико заблуда проистеклих из копија, Данилов је рекао да та реченица описује Мому Капора и као писца и као човека.
Данилов, коме је награду у Старом двору уручио председник Управног одбора Задужбине Матија Бећковић, сматра да Београд није довољно имагинизиран у књижевности, иако као град са многобројним идентитетима пружа велике могућности.
Досадашњи лауреати књижевне награде су Емир Кустурица за књигу „Смрт је непровјерена гласина“ (2010) и Петер Хандке за књигу „Моравска ноћ“ (2013). Додели награде присуствовали су Гојко Ђого, Рајко Петров Ного, Емир Кустурица, Матија Бећковић, као и представници Завичајног клуба Билећана у Београду Миодраг Дунђеровић и Борис Кркелић.