Ко није био у Требињу, требало би да тај пропуст надокнади што пре. Да исправи ту, свакако ненамерну, грешку. Тим пре што ће древни камени град под Леотаром кашњење у сусрету с њим свакоме опростити необјашњивом лакоћом срдачности и гостопримства својих житеља, увек радих гостима.
Намерницима са свих страна, које ће дочекати и блага медитеранска клима, трагови бурне историје, давна и савремена архитектура и модеран начин живота, хармонично склопљен са традицијом и обичајима светосавске Херцеговине, одолеле зубу времена и мачевима освајача.
Требиње је слика бајковите лепоте којој фали само рам, записао је давни путописац, поредећи га са Венецијом. Многи савремени глобтротери тврде да је Требиње најлепши град у Републици Српској, и читавој Босни и Херцеговини, а његов центар, са палатама неоренесансног стила, пореде са уникатним дубровачким Страдуном.
Понорница Требишњица, која се на свом путу ка Јадранском мору често игра скривалице у херцеговачким врлетима, баш у Требињу и његовој околини показује сву лепоту свог смарагдно-стакластог лица, на којем се огледају две половине града и три импресивна моста. За најстарији, Арсланагића (Перовића) мост, који је 1574. године подигао Мехмед паша Соколовић, Андрић је рекао да је „елегантнији од вишеградског“. Од чувене чуприје на Дрини преко које је он стигао до Нобелове награде.
Хладњикава и за Светог Илију, ова плаховита лепотица лети мами купаче, а целе године нуди уживање у шетњи дуж свог широког корита, уз које се, како рече најславнији Требињац, песник Јован Дучић, срећу миомирисна природа и душевни људи.
Уз реку је “никло” и више ресторана са домаћим специјалитетима, пре свега рибом и јагњетином, које, руку на стомак, радо конзумирају и туристи без гурманског беџа на реверу. „Овдашњи јагањци пасу у биљној апотеци, а рибе пливају у најчистијем акваријуму на свету“, слоган је требињских угоститеља, којим хвале своју понуду и истичу еколошку изузетност овог дела Балкана.
Локална вина не морају да рекламирају, јер је њихов квалитет познат и осредњим хедонистима – из искуства или по “ловорима” којим су кићена на светским изложбама “рајског напитка”.
Требишњица је мамац и за риболовце, јер је ту, као на “плазма“ телевизору, могуће пратити „игру“ варања измедју забачене удице и потенцијалног плена, најчешће сребрнастих пастрмки.
Нулта тачка свих полазака у обилазак Требиња је чувена башта хотела „Платани“, кажу највећа на Балкану. Хладовити епицентер града испод столетних платана и зида средњовековне тврђаве, нуклеуса старе вароши од пре једног миленијума.
Тај стари град или Кастел, како га зову мештани, одавно је ексклузивна туристичка атракција због “везених” камених капија, уских сокака, вековима старе калдрме и дрвених капија. Рејтинг код туриста му је додатно повећан након емитовања телевизијска серија „Рањени орао“, јер је у Кастелу – „Анђелкина кућа“.
У Кастелу је и Музеј Херцеговине, са богатом збирком артефаката од најранијих дана Травуније, како се Требиње звало у доба Римљана, односно Византије. На зидинама старог града је фигура средњовековне српске краљице Јелене Анжујске, коју су у овај кутак лепоте вукли мириси мандарина, лимуна, смокава, нара и лаванде.
Требиње је, званично, град са највише споменика у Босни и Херцеговини, испред Сарајева и Мостара. Медју знаменитостима које свакако треба видети су и три богомоље: православна Саборна црква Преображења Господњег, Католичка катедрала и Осман пашина џамија, лоциране у градском језгру, близу једна другој.
Ту је и велики парк подигнут донацијама романтичара и сањара Дучића, заљубљеника у родни град. Уз споменик овом „Принцу песника“ је и споменик Његошу, први дигнут на простору бивше Југославија, који се данас, вољом „кумова“ са Запада, зове – Регион.
У знак сећања на славног суграђанина, Требиње је у пролеће домаћин „Дучићевих вечери поезије“, што град претвара у центар српског песништва. Згодно доба да се крене под Леотар до чијег се врха уздижу мириси најлепшег годишњег доба.
Раскошна лепота Требиња најбоље се сагледава са брда Црквине, на којем је Херцеговачка Грачаница, подигнута 2000. године, верна копија манастира Грачанице на Косову и Метохији. Ктитор је био амерички Херцеговац Бранко Тупањац, а у њој су и посмртни остаци Јована Дучића, пренети из САД, чиме је овом славном поети, дипломати и родољубу испуњена жеља да вечно почива у земљи предака и најдражем граду.
У намери да види најлепши сакрални објекат у Херцеговини, на Црквину годишње додје око 100.000 људи.
У црвеним крововима Требиња, видјеним са те узвишице, писац Горан Петровић, НИН-ов лауреат, је препознао легитимацију града са нестварно чистим ваздухом. Ова сентенце појачава поруку Требињаца да здравијег за живот и уреднијег места од њиховог “нема на далеко”, и да је једна крема за ципеле “доста за целу годину”.
На ободима града, и у његовој околини, је неколико православних манастира, чувара идентитета већинског народа овог поднебља, са вредним реликвијама. Најстарији је Тврдош, који у континуитету постоји од касне антике (IV – VI век), а ту су и Петро-Павлов манастир (VI век), Завала (XIII) и Дужи (XVI век).
У село Мркоњићи, у Попову пољу, на тридесетак километара од Требиња, је црква сазидана на темељу родне куће Стојана Јовановића, потоњег Светог Василија Тврдошког и Острошког чудотворца, чије су мошти у манастиру Острог. Уз црквицу расте кошћела (врста бреста) за коју се верује да датира из година детињства овог свеца. Чудо невиђено које ваља видети: победа вегетације у океану камена.
Неколико модерних хотела у самом граду, са три и четири звездице, изванредни мотели и апартмани, излетишта са купалиштима на језерима и базенима, као и одлична понуда у приватном смештају чине да боравак у Требињу, медју 25.000 његових житеља, остане незабораван доживљај и за најпробирљивије.
Требиње нема море, али му је море врло близу: до Дубровника је тридесетак, а до Херцег Новог 40 километара. А то пружа две одличне могућности. Прва је да из тих места, (и њима околних, на јадранској обали) кад склопите сунцобране и кренете кући, свратите у лепи град на Требишњици. А друга, да кофере распакујете у неком смештајном објекту под Леотаром, а одатле – мало на локална купалишта, мало на плаже дубровачке ривијере у Купарима, Млинима, Плату …
Лепо и исплативо, јер је у Требињу, почев од полупансиона, све јефтиније него у Дубровнику и око њега, а културно-забавни садржаји су за “петицу”. Уверио сам се у све то више пута. И то с породицом.
Да кажем и ово, неком ће, можда, користити: у Требињу смо јели најбољи мед, најбољу шунку и најбољи домаћи сир. Јели и – понели. У гепеку аутомобила. Уз свеже смокве и чајеве, купљене на предивној пијаци под горостасним платанима у центру града, често окупираној странцима са Јадрана, који су, сваки пут, мирисали до Београда, учвршћујући нам утисак о дивно проведеном одмору.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
