У тренутку када се српска заједница у Хрватској суочава са бројним изазовима, питање политичког легитимитета и историјског континуитета њихових представника постаје кључна тема. Познати новинар, истраживач, публициста и спортски радник Срђан Секулић, некадашњи члан Самосталне демократске српске странке (СДСС), износи несвакидашње податке о конфузији око самог датума оснивања ове партије. Кроз анализу документације и сопствено искуство, Секулић указује на дубоке унутрашње промјене које су, према његовим ријечима, довеле до удаљавања странке од изворних принципа и сопственог чланства.
На данашњи дан, пре 29 година (5. март 1997), у Вуковару, тачније у Борову насељу, основана је Самостална демократска српска странка – СДСС (слика 1).
За председника странке изабран је Војислав Станимировић, који је резултатом 19:14 победио Горана Хаџића (слика 2). Убрзо ће Хаџић, уз неколицину других који нису хтели да узму хрватске документе, напустити Главни одбор и странку уопште.
Све остало требало би да буде историја, али онда схватим да постоје још два датума оснивања ове странке.
Први се помиње у Регистру политичких странака, па би се самим тим овај датум требало сматрати и датумом оснивања, а то је 6. октобар 1995. године (слика 3).
Да мало боље подсетим, то је само два месеца након „Олује“. Не знам одакле овај датум; претпостављам да је тада Пуповац регистровао своју Самосталну српску странку, која је иначе основана у пролеће те године.
Други споран датум оснивања, што је још луђе, помиње се на званичној страници. Тамо стоји да је СДСС основан 19. марта (слика 4), две недеље након стварног оснивања, и то у Загребу. Вероватно је опет тога датума дошло до фузије са Пуповчевим самосталцима, који заједно са њим улазе у већ упражњени ГО. Међутим, пошто је дотични одувек тежио апсолутном примату, није могао да одоли па да овај датум постави као званични. Оно што је још горе, небулозно звуче наведени подаци да је странка тада променила име у Самостална демократска српска странка, те да је њено седиште премештено у Вуковар. Такође, не помиње се ни први председник др Воја; шта год ја мислио о њему, ипак то није у реду, а сумњиво ми је и да је Статут тада промењен.
Верујем да ове податке мало ко зна од чланова поменуте странке. Заправо, кладио бих се да их зна свега неколико, па сам имао потребу да ово поделим на овај званично незванични датум.
У међувремену, многи ће се тихо удаљити из ове странке; они који се нису слагали са политиком двојице главних биће избачени, а неки ће изаћи самостално, што сам уосталом и сам учинио.
Такође, с временом промениће се страначки грб, одустаће се од позивања на политичке ауторитете Срба – од Светозара Милетића до Јована Рашковића – а због неуспеле политике и пропалих обећања осипаће се чланство и нестајаће подршка у гласачком телу.
Оно што је остало јесте чињеница да је ова странка, и таква каква јесте, и даље најјача српска политичка организација у Хрватској, и то захваљујући огромном новцу којим располаже, што директно, што индиректно преко разних организација. Додао бих и да је то делом последица незахвалне чињенице да Срби у Хрватској више немају снаге ни воље да се политички организују.
Изворни СДСС, са свим својим врлинама и манама, више не постоји, па ваљда зато готово да више нико ни не помиње данашњи датум, чак ни на страначкој страници — или то чине веома тихо, да се професор не наљути.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
