• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
120 ГОДИНА ОД СМРТИ МАТИЈЕ БАНА: Несаломив борац за уједињење Срба
Оскрнављен Саборни храм Вазнесења Господњег у Стоцу
Петлови најбоље знају кад свиће
БОРО ГРАХОВАЦ: ПОСЉЕДЊИ АКТ
Соколски бициклистички одсеци
ШТА ЈЕ ЛУКА ПЕТКОВИЋ ПИСАО МИЋИ ЉУБИБРАТИЋУ: „Зулум у Ерцеговини виши него што је икад био…“
МОЛЕБАН У БАРАЈЕВУ: Ако изгубимо Косово – изгубили смо све!
БЕОГРАД, 24. МАРТ 2023. ГОДИНЕ: „Ни заборавити ни опростити“ – вече гусала и епске поезије
БАРАЈЕВО, 24. МАРТ 2023. ГОДИНЕ: Молебан за Косово и помен жртвама НАТО агресије и погрома
КЊИГА ЗА БУДУЋА ПОКОЉЕЊА: Банија је тамо гдје је Милош Кордић

10. АПРИЛ: Датум који се понавља

Posted On 10. 04. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 1
  • Сва свесна бића поседују способност трајног или привременог смештања одређених података у сопствени нервни систем с могућношћу да те податке касније репродукују или их препознају у блиским сусретима, уколико их нису добро запамтили. У психологији тај процес се зове – памћење.

Павелић полаже заклетву након успостављања НДХ

Психолози тврде да су људи склонији да памте углавном лепе ствари које су им се догађале кроз живот док непријатна сећања покушавају да потисну и закопају далеко у подсвести. Оправдано. Међутим, филозоф Џорџ Сантајана пише да „они који не памте своју прошлост су осуђени да је понављају“. И то је тачно. Прошлост сваког човека, друштва, нације обилује разноразним искуствима, и оним лепим, и оним мало мање лепим, и оним ужасним. Као људи, и као нација, потврђивали смо речи психолога, памтили смо лепе ствари из прошлоси, а оне мало мање лепе и ужасне смо потискивали, својим избором или нечијим другим. Резултат свега тога је било поновно проживљавање прошлости. Баш као што је Сантајана и написао.

Мало датума у српској историји су тешки као што је тај 10. априла 1941. године када је успостављена Независна Држава Хрватска (НДХ), држава Зла и „повијесних тежњи хрватског народа за својом државом“, по речима Фрање Туђмана из 1990. године. На простору који је контролисала усташка влада на најстрашније начине убијено је на стотине хиљада Срба, без обзира на пол, без обзира на старост. Убијана су деца, жене, старци и то само због тога што су били Срби, православне вере. Гудовац, Благај, Глина, Јадовно, Паг, Стара Градишка, Јасеновац, Јастребарско, Даница, Пребиловци и многа друга места страдања представљала су најорганизованије хрватске институције током читавог Другог светског рата, институције које су радиле до последњег дана рата спроводећи државну политику уништења свега српског. Осим по бројним стратиштима, хрватска усташка држава је остала упамћена и по начину на који је решавала српско питање. Управо тог 10. априла био је отворен лов на све што је српско. Клања на кућним праговима, у школама, црквама, логорима, бацање живих људи у бездане јаме, набијања на колац, сечење ушију, носева, вађење очију, такмичења у клању Срба, силовања, убијања мајки са бебама у стомацима, прекрштавања, протеривања… Злочини који се не могу описати речима.

Уз кратак осврт на историјске чињенице, волео бих да се вратимо на памћење. После Другог светског рата, у новим околностима, у време „братства и јединства“, у време изградње социјалистичке Југославије, зарад одржавања „добросуседских односа“, геноцидни злочини усташа су све више потискивани из људских сећања, из сећања управо оних Срба који су игром судбине преживели пакао НДХ, пакао који је одузео бројне чланове њихових породица. Уз урођену потребу да памте само добро, и уз политику „братства и јединства“, сећање на усташке злочине је све више бледело код људи. Примера има свуда, и у мојој породици, где деда увек пре помиње укус прве чоколадице коју је добио од италијанског војника него страшне покоље којима је била изложена његова породица. Заборављање своје прошлости увек води ка њеном понављању, да опет цитирам Сантајану.

И док су једни заборављали и праштали, други су настављали са радом усмереним ка остваривању „повијесних тежњи“. Почетком 90их година, уместо Павелића, Будака, Кватерника, Пука и других усташких главешина, на хрватској политичкој сцени се појављују њихови наследници, настављачи политике „убиј, покрсти, протерај“. Усташки емигранти су се вратили, српско становништво је опет било угрожено, методе обрачуна су остале исте. Кристална ноћ у Задру, „Откос“ на Билогори, убиства српских породица по градовима (Загреб, Задар, Сисак, Карловац, Вуковар и други), логор Лора, Масленица, Бљесак, Олуја… Последња трећина је успешно спроведена, Срби су протерани са вековних огњишта.

Политика „братства и јединства“ је одавно пропала. Данас имамо политику „регионалне стабилности и јачања међудржавне сарадње“. Уверавају нас да је суживот могућ, да се сви волимо, док нам у исто време забрањују употребу нашег писма, док нам уринирају по црквама, док нам певају о поновним клањима. Али и данас се људи труде да памте само лепе ствари из своје блиске прошлости. Примера има свуда, и у мојој породици, па тако родитељи кажу да су најлепше живели у време рата, јер су били млади и радили послове које су волели, бранили земљу и образовали децу. Без обзира што им је тада „глава увек била у торби“. Није другачије ни са најмлађом генерацијом, па се тако многи од нас, и са њима ја такође, из времена НАТО агресије највише сећамо дружења у склоништима са другарима из улице а мало мање се сећамо жртава.

Постоје ти „процеси дугог трајања“ у историји, како студенте историје учи професор Димић, и постоји та људска способност заборављања тешких тренутака, како тврде психолози, и постоји то понављање заборављене историје, како кажу филозофи, и постоји та борба против заборава коју бију историчари. Неке године се враћају, како каже назив књиге Славка Голдштајна, коју сам добио на поклон од доброг пријатеља Немање Девића. А ми, ако заборавимо, поновиће нам се. Не заборавимо.

Бојан Арбутина
Историчар

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • НА ДАНАШЊИ ДАТУМ /21.05./ ДОНЕТ ЗАКОН БЛАГОВЈЕРНАГО ЦАРА СТЕФАНА /ДУШАНОВ ЗАКОНИК/
    НА ДАНАШЊИ ДАТУМ /21.05./ ДОНЕТ ЗАКОН БЛАГОВЈЕРНАГО ЦАРА СТЕФАНА /ДУШАНОВ ЗАКОНИК/
  • Тијана Тркља: Живот се не понавља, искористи га
    Тијана Тркља: Живот се не понавља, искористи га
  • БИЉАНА ЂОРОВИЋ: Холивудским средствима понавља се ритуално убиство Светог цара Николаја!
    БИЉАНА ЂОРОВИЋ: Холивудским средствима понавља се ритуално убиство Светог цара Николаја!
  • ГЕОРГИЕВ НА ЋИРИЛИЦИ ЦИТИРАО ЊЕГОША: Историја се понавља!
    ГЕОРГИЕВ НА ЋИРИЛИЦИ ЦИТИРАО ЊЕГОША: Историја се понавља!
  • Београд, 7. април 2015. - Обележавање годишњице смрти Јована Дучића
    Београд, 7. април 2015. - Обележавање годишњице смрти Јована Дучића
  •  БЕОГРАД 31. МАРТ - 14. АПРИЛ 2017: Изложба “Краљевска породица и Соколи”
     БЕОГРАД 31. МАРТ - 14. АПРИЛ 2017: Изложба “Краљевска породица и Соколи”
  • БЕОГРАД, 7. АПРИЛ 2017: Шта је Русији донела фебруарска револуција?
    БЕОГРАД, 7. АПРИЛ 2017: Шта је Русији донела фебруарска револуција?
  • БАЊАЛУКА, 19. АПРИЛ 2017: Изложба Биљане Ристић "Хероји Херцеговине"
    БАЊАЛУКА, 19. АПРИЛ 2017: Изложба Биљане Ристић "Хероји Херцеговине"
  • ЗЕМУН, 28. АПРИЛ 2017: Хуманитарно гусларско вече за удружење "Победник"
    ЗЕМУН, 28. АПРИЛ 2017: Хуманитарно гусларско вече за удружење "Победник"
  • Требиње, 5-6. април: Програм Дучићевих вечери поезије 2015.
    Требиње, 5-6. април: Програм Дучићевих вечери поезије 2015.
О аутору
  • google-share
Previous Story

МЕША СЕЛИМОВИЋ: Припадам српској литератури, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Сремца, Станковића, Кочића, Андрића…

Next Story

Биљана Диковић: Прве пројекције документарног филма „Радован – Повик иза зидова тамнице“

One Comment

  1. Bradina 12. априла 2017. at 18:35 Reply

    A onda je, poslije zaborava i prastanja,biskup Grigorije,zarad
    bratstva i jedinstva,nastavio da sluzi mise sa bratom iz „sestrinske
    crkve“, Matom Uznicem i obozava Blazenika Stepinca!
    Na svakoj Grgurovoj „liturgiji“ , od Bradine do mora sinjega, stoji
    po jedan (ili vise) pratara da zabiljezi svaku izgovorenu rijec!

    Zato, polako, gospodo iz Slobodne Hercegovine, nemojte
    postavljati ovakve tekstove, jerbo se moze uvrijediti
    njegova VeryReverntEkselencija Grga , a onda ste obrali zelen bostan!

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

120 ГОДИНА ОД СМРТИ МАТИЈЕ БАНА: Несаломив борац за уједињење Срба

Posted On 26. 03. 2023.

Оскрнављен Саборни храм Вазнесења Господњег у Стоцу

Posted On 26. 03. 2023.

Петлови најбоље знају кад свиће

Posted On 26. 03. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

https://youtu.be/ek8XQOzmhZ8

Posted On 22. 03. 2023.

https://youtu.be/ek8XQOzmhZ8

Posted On 22. 03. 2023.

A Drobnjaci koji slave St.Joakima i Anu...

Posted On 20. 03. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...