• Васељенски патријарх Вартоломеј изјавио је да одвојено прослављање Ускрса код православаца и католика представља „скандал“. У складу с тим, Папа Фрања изјавио је да „Ускрс припада Христу, а не нашим људским календарима“.

Патријарх васељенски Вартоломеј приликом посјете Јасеновцу (фото: Трифко Ћоровић)

Када између вођа два главна огранка хришћанства, Православне и Римокатоличке Цркве, постоји таква сагласност, јасно је да је отворен пут ка увођењу заједничког прослављања Ускрса, пише Прототхема.

Притом, циљ је да то постане трајна пракса, а не само за 2025. годину, када ће се ионако календарски поклопити Ускрс православних и католика (као и западњака, укључујући протестанте и друге).

Реакције

Тренутно, укидање двоструког прослављања унутар хришћанства остаје више као жеља, израз побожне тежње, како је понављано истицано од стране Васељенског патријарха и папе.

Ипак, негативне реакције већ су се појавиле с различитим интензитетом из разних кругова: представници Московске патријаршије и њени следбеници, укључујући поједине свештенике, политичаре и присталице ултраконзервативних или екстремно десничарских фракција, оштро се противе свакој врсти зближавања са „расколницима“ или „јеретицима“, како се често називају католици. Традиционална нетрпељивост према овој теми пружа им идеалну прилику да се обгрну религијским плаштом, наводи грчки лист.

Неизбежно је да заједничка намера патријарха Вартоломеја и папе Фрање за трајно заједничко прослављање Ускрса и братство у Христу добије шири значај од пуких литургијских или догматских питања.

Заједнички Ускрс повезан је и са тренутним геополитичким превирањима, посебно у вези с ратом између Русије и Украјине. Такође, у контексту стварања јединственог хришћанског фронта наспрам опасне радикализације унутар одређених исламских кругова, дуготрајна неспремност двеју Цркава да постигну договор о датуму обележавања Недеље страдања, Распећа и Васкрсења Христовог, шаље све осим поруке јединства. То постаје посебно значајно у тренутку када се верски фанатизам на Блиском истоку интензивира, с бројним жртвама у сукобима између Израела и муслиманских организација попут Хамаса и Хезболаха, уз подршку теократског режима у Ирану.

Жеља да се уведе заједничко прослављање Ускрса повезује се и са значајним јубилејом за хришћанство: обележавањем 1.700 година од Првог васељенског сабора, догађаја који ће, осим неочекиваних околности, бити обележен свечаним сусретом патријарха Вартоломеја и папе Фрање у Никеји у Витинији, на истом месту где је сабор одржан 325. године. У данашњем Изнику, у северозападној Турској, очекује се да ће вође две Цркве потврдити своје планове о будућем заједништву, одајући почаст кључним одлукама донетим на Првом васељенском сабору, који је сазвао Константин Велики, први римски цар који је прихватио хришћанство.

Његов циљ био је да заштити хришћанство од аријанизма, да се успостави Симбол вере и, између осталог, да се постави правило о одређивању датума за прослављање Ускрса.

„У том духу, једногласно се изражава жеља“, истакнуто је у недавном саопштењу Васељенског патријархата, „да заједничко прослављање Ускрса следеће године између Источне и Западне хришћанске заједнице не буде само срећна случајност, већ почетак успостављања заједничког датума за прослављање сваке године, у складу са православљем.“

Договор на врху

Патријарх Вартоломеј истиче да су оптимистични јер „постоји добра воља и спремност с обе стране. Заиста је скандал да се јединствени догађај Христовог васкрсења прославља одвојено!“.

Папа, подржавајући заједничко прослављање, у једној од својих редовних изјава на ту тему рекао је: „Како би било дивно када би годишњица Првог васељенског сабора постала почетак сталног заједничког Ускрса.“

Папа Фрања је у интервјуу за италијански лист Аввенире прошлог маја изнео своје мишљење да „православне Цркве славе Ускрс 5. маја 2024, више од месец дана након Западних цркава. Иако је то питање календарских прорачуна, сан о заједничком прослављању је још увек жив.“

Извор: Телеграф.рс