Увек се у овим дискусијама дају лингвистичка објашњења: Ускрс је на српском народном, oд 19. века и књижевном, Васкрс на књижевном српскословенском из 13. века, који је чак и СПЦ одбацила, па прихватила стари књижевни руски из истог периода — рускословенски (црквенословенски), на коме је Воскрес(еније).

Ја ћу покушати да дам теолошку аргументацију.

Верницима који мисле да је српски језик мање прикладан за ускршњи поздрав, морам да кажем следеће: нисте упућени у стварима вере, учите, напредујте.

Педесет дана после Ускрса/Васкрса слави се Педесетница / Духови / Тројица, дан који потврђује чудо ускрснућа, рођендан Христове цркве, дан кад је Дух сишао на апостоле у виду пламених језика и они су проговорили на свим језицима света и почели да проповедају! За овај празник се, дакле, везује појава г л о с о л а л и ј е, дар надахнутог говорења непознатим, страним језицима.

„Насупрот Вавилонској кули, Педесетница превазилази конфузију језика и приводи језик Духу, који чини то да сваки језик на којем се јеванђеље узноси постане освештан језик“ (сајт Епархије шумадијске).

Зато, пуног срца могу да кажем, на језику освештаном: Христос ускрсну, заиста ускрсну!

Наташа Трнавац Ћалдовић,
доктор филолошких наука