• Сваке године одржава се велики број херцеговачких сијела, али не каже се случајно – једно је Гатачко.

Овогодишњи традиционални 12. сабор Гачана и пријатеља Гацка одржан је у суботу, 10. фебруара 2024. године, у  београдском ресторану „Дуга“ и протекао је у знаку обиљежавања вијека чувене гатачке гимназије.

Неколико истакнутих завичајних прегалаца чланова најстаријег херцеговачког уружења у Београду се задњих година преселио у вјечност. Дошло је до природне смјене генерација, па је тако удружење, које предводи достојни насљедник својих претходника Слободан Бобан Драшковић, за кратко вријеме постало препознатљиво као најперспективније удружење Срба Херцеговаца у Србији.

Након благослова гатачког пароха јереја Александра Гајића, окупљени су могли да чују надахнуту здравицу Рада Црногорца.

– Дао јаки Бог колико има на Божић крај бадњака варница, толико се нама рађало Радојица, колико било у години ведрих дана, толико се рађало Стојана и Богдана и колико била нам поносна и срећна покољења млада толико нам било нових Милорада.

Радуј се, цвјетај вољени граде, лијепо Гацко – мој Цариграде. Радуј се цвјетај вољени граде, моје Гацко и твоје наде, поносно нек нам је срце братско, живјели Гачани, живјело Гацко.

Слободан Драшковић: Достојно ћемо обиљежити јубилеје Васиља Грђића и Пера Слијепчевића

Предсједник Клуба Гачана Слободан Бобан Драшковић поздравио је угледне званице и окупљене госте, а посебно се захвалио добротворима који су помогли да се сабор одржи и наговјестио будуће активности.

– У години када обиљежавамо 100 година од смрти најмелемнијег српског пјесника Алексе Шантића, Клуб Гачана ће се потрудити да на достојан начин у 2024. години обиљежи и двије годишњице знаменитих Гачана – 90 година од смрти гласовитог народног трибуна и генералног секретара српства Васиља Грђића и 60. година од смрти једног од најумнијих глава, које је Гацко изњедрило, Пера Слијепчевића.

Драшковић је подсјетио да Клуб Гачана настоји да корача утабаним стазама његових претходника истакнутих завичајних и националних прегалаца Светозара Црногорца, Видака Ковачевића, Милоша Марковића и бројних знаменити људи који су оставили неизбрисив траг међу земљацима.

– Нажалост, од прошлог сијела су нас напустила још двојица гатачких угледника и прегалаца, отац свих херецеговачких удружења у Србији Петар Пејо Бајчетић и наш угледни члан др. Радмило Рончевић. Све што смо као Клуб радили, радили смо из велике потребе, обавезе и задовољства, неупитне љубави према завичају онолико колико смо могли, знали и умјели. Основни циљ ових окупљања је да досадашња познанства и пријатељства духовно обновимо и оплеменимо, али и да се обогатимо са новим познанствима и пријатељствима. Сијела су прилика да покажемо да се не одричемо себе, славне прошлости, поносних и витешких предака, обичаја и традиције – рекао је Драшковић.

Он се посебно захвалио својим најближим сарадницима који су изнијели највећи терет у организацији овог сијела – неуморном секретару Трифку Вуци, Југославу Шуковићу, Драгану Авдаловићу, Раду Црногорцу, Урошу Марковићу и Немањи Слијепчевићу.

Огњен Милинковић: И нове генерације не заборављају земљу предака

Поздраве из завичаја пренио је начелник општине Гацко, др Огњен Милинковић.

– Изузетно сам срећан што видим да овдје далеко од завичаја, Гачани и њихови потомци и друге и треће генерације чувају дух Херцеговине и Гацка Светог Петра Зимоњића, Саве Владисавића, браће Грђић и многих значајних имена са којима се поносимо. Важно је да се сабирамо и зато кад год сте у прилици дођите у завичај посјетите Гацко.

Опширнији разговор са начелником Гацка објавићемо наредних дана.

Гацко је у вријеме заједничке велике државе словило за мјесто у коме у односу на број становника живе најобразованији грађани. Заслуге за то припадају професорима гатачке гимназије која је недавно навршила 100 година постојања. Ова установа знања носи име по рођеном Гачанину Перу Слијепчевићу, великом књижевном историчару и германисти, који је писао да наизглед „се чини чудно да је историјска свест онако будна у једној области чија је самостална историја била и кратка и сасвим незавидна. У ствари, национално осећање Херцеговца и није локално, не односи се на ефемерну државу Херцегову, него на цео народ.“

Зато је Клуб Гачана донио одлуку да највеће признање овог удружења „Повељу Свети Петар Зимоњић“ове године понесе средњошколски центар „Перо Слијепчевић“ Гацко.

ПЕТАР ПЕКО БУМБИЋ: Гимназија је најзначајније што Гацко има

Ову награду уручио је најстарији међу гатачком господом окупљеном на завичајном сабору, гласовити професор српског језика и књижевности Петар Пеко Бумбић. Он је у свом обраћању истакао да је као професор почео да ради у Гацку прије непуних шездесет година.

– Била је то тада, тих година велика потреба и велика жеља људи у гатачкој гимназији и општини. можда и зато што сам из куће просвјетних радника, иако нисам био ђак гатачке гимназије, ни стипендиста општине, сматрао сам то својим дугом. Заволио сам свој посао захваљујући ђацима којима сам предавао, на које сам више него поносан и колегама професорима са којима сам радио. Радовао сам се свакој доброј оцјени коју сам дао, одболовао слабе. Како сам рано отишао из Гацка, сада сам више упознао и Гацко и Гачане.

Рад у гатачкој гимназији оставио је у мени дубок траг. Ако је имао значаја и за моје ђаке и гатачку гимназију, радује ме. Гимназија у Гацку, дијелим мишљење многих, генерације њених ђака, њихов успјех и високи домети, најзначајније је и највише што Гацко има, што годинама ствара и даје и чиме се с правом може највише да поноси. За њен рад и успјех заслужни су сви који су у њој радили и сада раде и сви који су за то услове стварали; за њен понос и име њено – њени ђаци. Надам се да ће и убудуће центар, ђаци и професори постављати високе циљеве и својим радом и успјехом достојно чувати углед Гимназије, што је и дуг према великом и часном човјеку – нашем Гачанину Перу Сијепчевићу, чије име средњошколски центар сада са поносом носи.

АЛЕКСАНДАР ПУРОВИЋ: Не смијемо постати жртве лоших ђака!

Признање намијењено СШЦ „Перо Слијепчевић“ Гацко примио је директор ове установе Александар Саша Пуровић, који је истакао да признање које носи име Светог Петра Зимоњића представља велику част и обавезу. Он је у изјави за Слободну Херцеговину истакао да су се времена значајно промјенила и да се у задњих десетак година преполовио број ученика, данас их је свега 270.

– Систем образовања је маргинализован и сама чињеница да се неко сјетио да Средњошколском центру Гацко додјели ово заиста престижно признање представља велику част и обавезу, а надам се да ће подстаћи и још бољи рад, како наставног кадра, тако и ученика. Наша је обавеза да баштинимо вриједности наших претходника међу којима је био и уважени професор Пеко Бумбић.

Пуровић је истакао да се стање у друштву пресликало се на школу.

– Морамо се потрудити да не постанемо жртве лоших ђака. Мислим да у Гацку постоји таква свијест. Наша омладина одлази у велике градове на државне Универзитете и по правилу тамо и остаје. Као просвјетни радници настојимо да наша школа као цијењена васпитно-образовна установа пружи све да ђаци који настављају са образовањем буду на понос школе и постигну што бољи успјех. С друге стране то се рефлектује на садашње бројно стање ученика. Надам се да ће доћи боље вријеме и да ће Гацко оживјети тако што ће бити у могућности да својим најбољим ђацима понуди много више како би се вратили. То је једини начин да се промјени демографска слика и чврсто вјерујем да ће се то и десити.

Награђени најбољи студенти

Као и сваке године, Клуб Гачана је припремио пригодне новчане награде за најбоље гатачке студенте Универзитета у Београду.

Већ по традицији Славко Гојковић уручио је награде најбољим студентима, а то су ове године: Радивоје Пушара (Машински факултет Универзитета у Београду), Вукан Стањевић (Војна академија Универзитета Одбране) и Радош Бибесковић (Медицински факултет Универзитета у Београду).  Гојковић је у својој бесједи нагласио да и учен човјек може остати необразован.

– Образован је онај човјек који има образ Божији на себи. Зато, идите за Светим Владиком Николајем који је најученији и најобразованији Србин и нећете скренути с пута – поручио је Гојковић.

Предсједник удружења Саборник Миладин Достинић уручио је Слободану Бобану Драшковићу умјетничку слику као израз поштовања за досадашње резултате Клуба Гачана. Ово удружење окупља некадашње борце и настоји да се подизањем споменика одужи Момиру Булатовићу у знак захвалности што је имао довољно политичког и дипломатског искуства да током преговора сачува Херцеговину у саставу Републике Српске.

Премијерно изведен дио из епске драме Светигорник

Као и увијек Клуб Гачана је припремио изузетно богат културно-умјетнички програм.

Тако је премијерно је у изведби глумаца Михаијла Лалошевића и Ђорђа Марковића приказан дио из епске драме Светигорник, коју је по благослову епископа будимљанско-никшићког г. Методија написао Атанасије Радовић, синовац блаженопочившег митрополита Амфилохија. Ријеч је о дјелу у коме је аутор интегрисао савремени тренутак са духом светоотачког насљеђа које је продисало у Црној Гори.

У току програма наступила је изворна пјевачка група Сава Владиславић, КУД Зеленгора из Гацка, као и народни гуслари Срђан Авдаловић и Никола Бошковић.

По први пут на гатачком сијелу наступиле су даровите етно пјевачице сестре Јована и Бојана Радмиловић.

У току програма одржана је и веома богата томбола на којој су најсрећнији добили на поклон гусле, викенд на Златибору, умјетничке слике, пршут, сир из мјешине и велики број вриједних књига, као и поштанску марку са ликом Саве Мркаља, првог реформатора српске ћирилице.

За музички дио програма и изванредну атмосферу био је задужен најбољи херцеговачки бенд у Србији предвођен легендарним Богољубом Болетом Бошковићем из Нове Гајдобре.

Предсједник савеза Срба из региона је начелнику општине Гацко Огњену Милинковићу, бившем народном посланику Дејану Стошићу и предсједницима завичајних удружења Слободану Бобану Драшковићу, Зорану Јањићу и Благоју Ребићу поклонио поштанску марку са ликом Саве Мркаља- првог реформатора српске ћирилице

Међу гостима су били замјеник начелника општине Гацко Синиша Мандић, народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, бивши народни посланик Дејан Стошић, предсједници и представници завичајних удружења из Суботице, Зрењанина, Ковина, Новог Сада и Вршца, те удружења Невесињаца, Требињаца, Мостараца, Калиновчана, и Љубињаца у Београду.

Вече ће се памтити и по изузетно надахнутом водитељу Урошу Марковићу.

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић