Слободна Херцеговина » ХЕРЦЕГОВАЧКИ СРЕТЕЊСКИ САБОР: Одржано 10. Гатачко сијело у Београду (ФОТО+ВИДЕО)

ХЕРЦЕГОВАЧКИ СРЕТЕЊСКИ САБОР: Одржано 10. Гатачко сијело у Београду (ФОТО+ВИДЕО)

  • На празник Сретења Господњег који се у Србији слави и као Дан Државности, у ресторану Центра Сава, пред више од 400 људи уприличено је јубиларно 10. Гатачко сијело.

Овај скуп је, већ по традицији, благословио бивши гатачки прота, данас пензионисани свештеник из Земуна Лазар Манигода.

Познати као средина која је још у времену заједничке државе имала највећи проценат високобразованих становника није чудо што се и на овом скупу окупила интелектуална елита.

Предсједник Клуба Гачана Свезозар Црногорац поздравио је госте међу којима је било 42 проф. др природних и друштвених наука наука, предвођених академиком Миодрагом Марковићем, више од 75 власника и менаџера успјешних компанија, 66 студената Београдског и Новосадског Универзитета, редакција часописа „Нова Зора“ и многи други.

– Хвала донаторима до неба! Ту  су лидери Дејан Слијепчевић и Дарко Бајчетић, уз Родољуба Драшковића и браћу Кртолице, они су највећи. Дејан нам помаже кад год треба  и не знам како бисмо без њега – рекао је Црногорац.

Осим гостију који су дошли из Гацка Црногорац је посебно поздравио пријатеље клуба Гачана др Драгана Вуканића, Жељка Чуровића борце Републике Српске и Слободана Илића, предсједника координационог одбора Борачких организација Источне Херцеговине, као и представнике братских херцеговачких удружења.

Црногорац се захвалио својим сарадницима истичући да би овај скуп био незамислив без великог труда Слободана Бобана Драшковића и Трифка Вуце.

Замјеник предсједника општине Гацко Радоица Антуновић је пренио поздраве из завичаја. У свом говору је истакао да локална самоуправа улаже велике напоре у инфраструктуру и изградњу система водоснабдијевања према Придворици. Он је позвао на сарадњу и јединство.

– Захваљујем се Републици Србији која помаже Републику Српску. Често се у јавности потенцира како су баш све општине у РС добиле помоћ из Србије. Истине ради, желим да се зна да ниједан динар помоћи из Србије није стигао у Гацко. Завичајно вече ипак треба да буде резервисано за лијепе приче. Нека нам Бог да добро здравље и сваки напредак – поручио је Антуновић.

Главни уредник „Нове Зоре“ проф. др Милош Ковачевић је подсјетио да је овај часопис, као настављач „Зоре“, коју су 1896. године у Мостару покренули Алекса Шантић и Светозар Ћоровић недавно обиљежио 15 година постојања и да је у припреми 64. број.

– Према замисли оснивача Радослава Братића циљ „Нове Зоре“ је да Херцеговина као колијевка нашег језика понуди херцеговачки и свесрпски поглед – рекао је Ковачевић наводећи да је у 15 година постојана објављено више од 3.000 текстова од 1.500 аутора.

Нова Зора на окупу

– „Нова Зора“ је амблем Херцеговине чије име је први пут поменуто 1. фебруара 1454 године. Можете замислити у тих готово 600 година шта је све Херцеговина понудила српској култури – рекао је Ковачевић који се посебно захвалио општини Гацко и Клубу Гачана.

– Гатачко сијело је главно херцеговачко саборовање, зато што је Гацко као средина одувијек највише држало до културе, књижевности и науке. Онај ко нема културу, књижевност и науку, заправо нема ни перспективу. Гачани су је, заједно са Херцеговцима, понудили свим Србима за вијек вјекова – закључио је Ковачевић.

Раде Црногорац, Ранко Гојковић и професори Петар Бумбић и Лажетић

И ове године Клуб Гачана је уручио новчане награде најбољим студентима који су се пријавили.

Донатор награда Славко Гојковић уручио је награде Марији Бјелогрлић (Рударско -геолошки факултет, друга година, просек 9,57), Стефану Гојковић (Медицински факултет, трећа година, просек 9,29) и Жељки Достанић (Правни факултет, трећа година 8,83).

Никад не заборавите да бити Херцеговац значи бити Србин. Кад год у Гацко одете свратите на гробље својих предака и тамо размислите о пролазности земног живота и о завјету који нам остави Свети Кнез Лазар „Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека“. Ма колико знања стекли у овом животу, ма којим се наградама закитили и ма које похвале добили немојте се због тога гордити јер је то смртни гријех- поручио је Гојковић.

Најсрећнији добитници томболе радовали су се Сабраним дјелима Пера Слијепчевића и Радослава Братића.

Међу наградама је била и икона Светог Василија Острошког, умјетничка слика општина Гацко, дводневни боравак у хотелу Метохија, викенд за двије особе у Кампу Волујак, печено прасе, пршут, дуњевача, срчаник, као и вриједне књиге Ранка Гојковића…

Професор Радослав Вучковић уручио је књиге и мајице СПКД Просвјета Гацко. Он је искористио прилику да најави 22. скуп историчара који ће ове године бити посвећен теми „Осам вијекова православља у Херцеговини.“

др Милимир Кошутић даровао 250 књига библиотеци у Гацку

Дејан Мастиловић, власник издавачке куће Филип Вишњић из Београда даровао 200 књига библиотеци у Гацку

Вучковић се захвалио др Милимиру Кошутићу и Дејану Мастиловићу који су поклонили 450 наслова библиотеци у Гацку која у свом фонду има око 23.000 књига.

Водитељ програма Миливоје Бештић изнио је низ занимљивости везаних за Гацко. Брине податак је да је током прошле године у овој општини склопљено свега 19 бракова, као и да у граду од 10.000 становника постоји 17 мјеста за клађење што је највише по глави становника у БиХ.

Програм је почео пјесмом „Востани Сербие“ у извођењу етно појца Љубе Манасијевића.

Он је током вечери премијерно извео и своју пјесму „Дрино водо“.

Своје стихове казивала је пјесникиња Дара Радојевић-Зеленовић из Горњег Милановца.

Завичајна пјесма се чула у извођењу мушке и женске групе подмлађеног састава гусларског удружења „Тешана Подруговића, који је прошлогодишњи екипни првак Републике Српске.

Окупљенима је наздравио млађани Крсто Шупић из Гацка, а публици су се представили млади гуслари Радан Бјелоглав и Милош Лучић.

Светозар Црногорац, др Драган Вуканић, Жељко Чуровић, Љуба Манасијевић, Лазар Манигода и Радоица Антуновић

За забавни дио програма био је задужен, међу Херцеговцима, најпопуларнији Боле Бенд, предвођен Богољубом Бошковићем из Гајдобре.

ДРАГИ ГОСТ ИЗ ПОДГОРИЦЕ: Младен Милутиновић, директор „Дана“ јединог ћириличног дневног листа у Црној Гори

Међу гостима Клуба Гачана били су представници херцеговачких удружења из Новог Сада, Панчева, Вршца, као и представници београдских удружења Невесињаца, Билећана, Љубињаца, СНД Пребиловци, а све је посебно обрадовао долазак родоначелника херцеговачких удружења чувеног Петра Пеја Бајчетића.

Трифко Ћоровић

Албум са више од 700 фотографија погледајте овдје  

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: ХЕРЦЕГОВАЧКИ СРЕТЕЊСКИ САБОР: Одржано 10. Гатачко сијело у Београду

  2. Nikola Reply

    Stamenije i ljepse omladine, kao ni cestitijih ljudi kao iz Gacka, svijet nema!

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина