НАЈБОЉИ ХЕРЦЕГОВАЧКИ СТУДЕНТ У БЕОГРАДУ ПРЕДРАГ БРАТИЋ АПЕЛУЈЕ НА ВЛАДУ РС: Вратите информатику у четврти разред опште гимназије!

Недавно су уручени Уговори о стипендирању најбољим студентима у Републици Србији  у школској 2016/17. години. Стипендије додјељује Фонд за младе таленте Републике Србије, а Херцеговци су веома поносни на чињеницу да је међу њима чак шесторо из Невесиња. У разговору за СХ најперспективнији Херцеговци говоре о својој и будућности завичаја. Представљамо Невесињца Предрага Братића студента мастер студија на Електротехничком факултету у Београду (ЕТФ) на смјеру електроника. На истом смјеру завршио је основне студије са просјечном оцјеном 9.87.

Колико вам значи стипендија Фонда за младе таленте?

– Стипендија ми значи доста, јер она осим што представља финансијску олакшицу, такође вреднује мој резултат, а лијепо знати да се неко сјети људи који својим радом и преданошћу раде на себи и додијели нам овакву награду.

Да ли сте током досадашњег школовања освајали награде и које?

– У основној и средњој школи сам редовно учествовао на републичким такмичењима Републике Српске у математици, а понекад и на такмичењима из физике и информатике. Од награда са тих такмичења издвојио бих прво мјесто на републичком такмичењу из математике када сам био четврти разред средње школе. Од награда на факултету издвојио бих стипендију удружења бивших студената ЕТФ-а у који раде у Америци “ETF BAFA USA”, коју сам добио у трећој години студија.

Припадате ратној генерацији дјеце рођене у слободарском Невесињу. У којој мјери је средина из које потичете допринијела оваквим резултатима? Колики је утицај Невесињске гимназије?

– Допринијела је у много чему, oдрастање у мањој средини и живот у породици у којој се цијене праве вриједности, су ме научили да све што будем имао у животу треба да створим својим радом и залагањем. Истрајност у ономе што радим је ваљда генетски из Невесиња јер су Невесињци кроз историју показали да за праве ствари и идеале ваља бити истрајан. Невесињска гимназија нас је успјешно обликовала као личности и у њој сам научио много из различитих сфера живота и науке.

У којој мјери ваши родитељи могу да помогну Ваше школовање?

– Родитељи су ме кроз студије редовно помагали и они су моји највећи стипендитори и мој су највећи ослонац. Сада сам се осамосталио, али њима могу да захвалим, не само за послати новац већ и за то што су увијек били ту за мене.

Какви су Ваши планови након завршетка студија?

– Од октобра прошле године сам на мастер студијама и паралелно обављам праксу у једној домаћој компанији у Београду. Гледам да учим што више сваког дана и тренутни ми је циљ да радим оно што волим из области коју студирам, а за то овдје имам и више него довољне услове.

Херцеговина годинама кубури са одливом становништва. Постоји ли начин да Херцеговина искористи Ваша знање. Шта би требало да се промјени у Херцеговини да би млади људи попут Вас градили будућност на родној груди?

– Ја често кажем како је живот у Невесињу у односу на Београд, гледајући да ми је ту сва породица, а и климатске услове, много погоднији. Ипак, за оно што радим тренутно има много више могућности у Београду. Овај сектор је још веома неразвијен у мањим срединама као што је Невесиње и тренутно је немогуће наћи запослење из области којом се бавим. Ипак, ако људи на власти у нашој републици одлуче да више улажу у тај сектор, и мотивишу људе да раде у овој области која представља по мени будућност, све је могуће па и да се вратим.

Шта бисте поручили садашњој генерацији невесињских средњошколаца, а шта вашим учитељима и професорима?

– Средњошколцима бих поручио да слиједе своје снове и да раде вриједно јер се у Невесињу све може стићи, а ту поред школе мислим и на ваннаставне активности. Посао којим се бавим проналазим изазовним и занимљивим и препоручујем ЕТФ свакоме ко има афинитет према математици, физици и информатици. Данас је са знањем програмирања могућа лака и добра зарада и зато је потребно што више демистификовати информатику и приближити је ђацима. Професорима бих поручио да наставе да раде свој посао професионално и предано, како је и нама предавано, и нема зиме за нове генерације. Апеловао бих на Владу Републике Српске да врате информатику у четврти разред опште гимназије, да би млади имали прилику да науче више из ове области и буду више свјесни времена у којем живе.

Да ли сте члан удружења Невесињаца у Београду и колико Вам значи дружење са земљацима?

– Тренутно нисам члан удружења, али се са Невесињцима итекако дружим. Недавно сам био на Невесињском сијелу, одржаном у ресторану Сава центра. У Београду ми је брат који је такође завршио ЕТФ, неколико добрих другара из генерације, а и неколико колега са ЕТФ који су из Невесиња. Много ми значе Невесињци, а неке од тих људи знам од најмлађих дана.

Трифко Ћоровић/Слободна Херцеговина