• Послије успјешно организованог Другог Сабора омладине Херцеговине и пријатеља који је такође имао хумани карактер, послије врло успјешне акције добровољног давања крви на којој је прикупљено 64 дозе драгоцјене течности, млади из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији наставили су у истом ритму свој рад.

– Жеља нам је била да искористимо мјесец јун и још увјек присуство студената у Новом Саду и да организујемо хуманитарну акцију, која ће имати везе са нашим завичајем. Одлучили смо се да то буде акција коју смо назвали „Ђаци прваци‟ – истиче Бојан Миленић један од организатора акције.

– Циљ акције био је прикупљање школских средстава за ђаке прваке као и прикупљање новчаних средстава за куповину истих. Одлучили смо се да то буду школе у Калиновику (ОШ Љутица Богдан) и Берковићима (ОШ Његош), општинама на које су чини ми се скоро сви заборавили, изузев несретног земљотреса који релативно често „продрма‟ ово подручје. Нас је посебно „продрмала‟ вијест када смо сазнали да је у Калиновику свега 5 ђака првака, а у Берковићима њих 12  – истиче Миленић.

Током трајања акције у новосадском локалу Тамо Далеко НС, чији је власник наш земљак Млађан Лажетић, организована је и хуманитарна журка која је окупила велики број младих из Херцеговине, који студирају у Новом Саду и који иначе у овом локалу често славе положене испите, дипломе…

Захваљујући препознатљивом херцеговачком гостопримству које његује власник локала посјетиоци се увијек осјећају као код своје куће.

Поред Лажетића у акцији је учествовао велики број младих али и оних старијих чланова Удружења. Такође акцију су подржали и они који су некада ишли у поменуте школе а који су данас успјешни професори, доктори, инжењери у Новом Саду.

– Подршка није изостала и од бројних земљака који данас живе у Србији али и иностранству. Од прикупљеног новца као и од школског прибора који је сакупљен у просторијама Удружења направљени су богати школски комплети који су садржали све оно што је потребно једном ђаку прваку, почев од руксака, преко свесака, оловака до ликовног материјала. Поред тога, за ученике старијих разреда купљена су дидактичка средства као и спортски реквизити. Школски материјал је купљен намјенски уз сугестије, које су нам много значиле а које смо добили од просвјетних радника из школа.

Мирко Опачић, активни члан Удружења, некадашњи ђак подручне школе у Улогу општина Калиновик, је испред Удружења уручио поклоне ђацима првацима у Калиновику. Срећа, радост и одушевљење дјеце су први и најјачи утисци приликом нашег сусрета и подјеле поклона. Одушевљење на тим малим лицима вриједи сво богатство овога свијета. Управо су ова дјеца чувари Републике Српске и ако Бог да да их у наредним годинама буде још више утисци су Опачића.

Ништа мање емотивно није било ни у Берковићима гдје су представници Удружења били Богдан Шиник, успјешни спортиста, хуманиста и активни члан Удружења, поријеклом из Дабарског села Струпићи као и Бојан Миленић, Билећанин који сва мјеста у Херцеговини воли скоро истим жаром, са деценијским стажом у раду Удружења. Богдан Шиник, пјесничко надахнуће које је наслиједио од своје мајке, преточио је у прикладну честитку за све ђаке прваке која гласи:

Ти си сада првак ђак,
Нек ти почетак буде лак.

Уз игру, вољу, другаре да учиш
У школи да уживаш, не да се мучиш.

Дјеца су наша највећа нада,
С поштовањем твоји из Новога Сада!

– Уз ове ријечи имали смо огромну част да приведемо крају акцију на којој су протеклих мјесеци радили чланови омладине Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији. Кажем част јер овакви сусрети буде огромну количину емоција. Прије свега мислим на лијепа осјећања која могу само пробудити дјечији осмјеси и искрене ријечи дјеце које је, како нам родитељи кажу, јутрос пробудило нестрпљење да виде шта се то њима неко сјетио да поклони. Нажалост има и она мање лијепа страна приче, а то да је ове године у Берковићма првачића само 12. Нажалост је чињеница да нас је све мање, а ми се надамо да ћемо оваквим и сличним акцијама бар мало утицати да се нешто у томе погледу промијени-поручује Шиник.

Током посјете школама директори тих установа показали су нам просторије, представили свој рад и приказали нам опремљењост школе. Нажалост могли смо да видимо скромну опремљеност али велики ентузијазам и посвећеност своме раду како директора тако и осталих запослених. Школа у Берковићима има и додатни проблем, а то су посљедице земљотреса који је у поприличној мјери оштетио ионако старe oбјекте. Помјешане емоције са једне стране очигледно тренутно стање, а са друге стране весела, насмијана лица ђака је главни утисак.

Присутнима у Берковићима обратио се Бојан Миленић који је ђаке посавјетовао да слушају своје родитеље и учитеље, да уживају у школским данима, да буду марљиви и вриједни ђаци и да када једног дана оду из Берковића, на даље школовање, никад не забораве своје мјесто и своју школу. Из вашег мјеста поникли су бројни доктори, професори, академици сигуран сам да ће и међу вам бити таквих. (СЛИКА БЕРКОВИЋИ)

Такође нећемо заборавити ни остала мјеста у Херцеговини тако да ћемо сљедећих године исту акцију радити у Љубињу, као и сеоским школама у Билећи и Гацку, јер управо дјеци која живе на селу желимо да укажемо мало пажње, да се не осјећају запостављеним-поручују млади из Удружења.

Велику захвалност на реализованој акцији дугујемо свима који су на било који начин учествовали. Посебно хвала директорима школа у Калиновику, Верици Елез и у Берковићима Љубиши Шетки који су са одушевљењем прихватили нашу акцију и пружилу неопходну помоћ. Уз срдачан разговор договорена је даља сарадња.