НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ ЗАВИЧАЈ: Млади Срби из Новог Сада обрадовали ђаке у Стоцу и Коњицу
-
Херцеговина и Србија још једном су показале снажну везу. Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији организовало је акцију „Ђаци у Херцеговини“, кроз коју су школски пакети уручени ученицима у Стоцу и Коњицу, као порука заједништва и подршке.
Након Берковића, Калиновика, Мостара и Чапљине, млади из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији реализовали су још једну хуманитарну акцију под називом „Ђаци у Херцеговини“. Овога пута одлука је пала да се обрадују ђаци српске националности са подручја општина Столац и Коњиц.
Укупно 22 ученика, од чега 19 основаца, добили су школске торбе пуне прибора, књига, спортских реквизита и друштвених игара.
– Није било тешко одлучити се, нити прикупити помоћ, јер је акција препозната и прихваћена с одушевљењем – истиче један од организатора, Бојан Миленић.
Како је све почело?
Акција је започета почетком јуна у Новом Саду, али су се одазвали земљаци из бројних мјеста – од Клека, Сечња и Гајдобре, преко Београда, па све до далеке Аустралије.
– Често се сјетимо нашег доброг покојног Петра Пеја Бајчетића и његове реченице: ‘Тако ви Бога, нека ова помоћ заврши тамо гдје је и намјењена.’ Та мисао је и данас наша звијезда водиља – додаје Миленић.
Подјела поклона и сузе радости
У недјељу, 17. августа, млади из Удружења најприје су у Стоцу присуствовали литургији у Саборној цркви Вазнесења Господњег, након које су ученицима уручили поклоне. Истог дана подјела је обављена и у Парохијском дому у Коњицу.
Велику захвалност организатори су упутили свештеницима Марку Гојачићу из Стоца и Бранимиру Боровчанину из Коњица, као и Милану Вуковићу и Михајлу Табаковићу из Билеће, који су помогли у самој реализацији. Значајну подршку пружила је и Мирјана Стојановић из Новог Сада, која није пропустила прилику да присуствује догађају у свом родном Коњицу.
Помоћ је у име организатора уручио Мирко Опачић, заједно са Синишом Јовановићем и Предрагом Бијелићем. Послије Коњица, организатори су обишли и једну старицу која сама живи у селу Џепи.
Подршка, а не милостиња
– Наше акције никада нису вођене намјером да било кога посматрамо као социјални случај. Желимо да ђацима и нашим земљацима пружимо подршку и љубав – да знају да нису сами, чак и онда када им тако изгледа – поручили су организатори.
Свој оптимизам завршавају поруком да се у будућности надају већем укључивању младих чланова Удружења у овакве и сличне хуманитарне активности.













































