• Интересантна је мисао у којој говори како је ледено доба период у ком се нијесу снашли многи предатори, гмизавци, диносауруси, а човјек јесте

„То је једини уџбеник геоекологије код нас. Нисам копирао никог од вани, где има тих разних методолошких улаза. Направио сам једну методологију гдје је подједнако заступљена и руска и западноевропска методолошка школа, а и школа са Далеког Истока и са запада. Ту је географија, геологија и екологија, један широк спектар наука је заступљен“, рекао је гост „Српског св(иј)ета“, бивши министар просвете и културе Републике Српске о уџбенику који је урадио са својим ћеркама, од којих је једна дипломирала географију и биологију, а друга метеорологију.

У самом уводном дијелу је говорио о својој постојбини Херцеговини, о каменој култури, која траје, и о пресељењу у Романију, гдје је, како каже- дрвена култура. Кроз врло интертесантне приче о мултидисциплинарном приступу науци, говорио је и о настанку Института Винча:

„Била је једна депонија осиромашеног уранијума који се користио у медицинске сврхе, на простору Београда. Стеван Дедијер је 1945. године рекао Титу из Америке да ће му направити бомбу за годину дана и он му је дозволио да направи Нуклерани институт. Он позове два франсуска нуклерана физичара и тако је настао Институт“.

„Не морате бити члан странке да бисте постали министар. Ја сам био тај“, говорио је о свом ангажовању и као декан и активностима које је организовао са студентима. Те активности са будућим географима је подразумјевало истраживање пећине:

„Десет километара од Пала према Сокоцу се налази та пећина, 850 метара десно са пута. Мојим студентима је то била лабораторија. Ту је и поток, и Романија, један ретко диван пејзаж. Ту смо нашли фосиле медведа који је имао вилицу дужине 85 центиметара, а у Палеонтолошком музеју у Бечу је била до тада највећа вилица, за пет милиметара краћа. Простор тог мрког медведа је био управо овај наш простор, Динарида, али и Алпа и Карпата“.

Интересантна је мисао у којој говори како је ледено доба период у ком се нијесу снашли многи предатори, гмизавци, диносауруси, а човјек јесте:

„Он је ушао у пећину као прачовек, а изашао из ње као човек“.

„Као министар просвете и културе сам прво повећао плате за 45 посто, а реформе просвете су нешто што вечито траје. Ко каже да је завршио реформу, тај не разуме ствари, у педагошком смислу. Кренуо сам са реформама, које је и тражила Европска Унија. Направио сам и Закон о универзитету, и тада ме замало није сменио Ешдаун, јер је тражио да буде јединствен закон на територији Босне и Херцеговине. Међутим, по Уставу Републике Српске ми имамо право на своје образовање, културу. Може неки општи закон да буде, али не може да буде један једини. У Шпанији све покрајине имају своје законе, а имају један општи. То је био први проблем са Ешдауном и његовим тимом“.

Гост водитељке Гордане Јанићијевић је донио у студио књигу књигу о Јефту Дедијеру, ког је Јован Цвијић изабрао за професора Универзитета, а прије тога га буквално одвео од чобанства у гимназију. Ту је књигу радио кад је девет година био без посла Рајку Петрову Ногу који му је рекао да је „севап Ешдауну што га је сменио, не би је другачије написао“.

„Први пут говорим озбиљније на ову тему. Свакодневно су ми долазиле претње да ћу бити смењен, али сам добио и савет од једног конзула својевремено да се чувам. Било је свакаквих случајева. Знате, када притисне Ешдаун, не можете да останете равнодушни, ја не замерам људима. Он је од мене тражио да одмах правим законе на нивоу БиХ, што је било контра Уставу РС, а ја сам се заклео да ћу поштовати тај Устав и закон. Ешдаун је добио овлашћења да смењује, без суда. Тако сам ја смењен без суда, укинута су ми документа, рачуни, добио сам забрану уласка и изласка у сваки јавни простор. Нисам прихватао то, па сам учествовао у Бергену у Болоња- процесу. Ту сам на аеродрому сусрео се са једном министарком из Шпаније. Питао сам је како је то код њих регулисано, објаснила ми је да имају право на образовање, културу, науку, али имају и неки законски оквир. Чим сам дошао, дао сам интервју за БН телевизију и говорио сам о томе. Није ми ништа могао, јер сам имао тај бекграунд“, говорио је Милован Пецељ о свом односу са високим представником ЕУ, са којим је имала проблем цијела администрација РС, па је у једном тренутку смијењено 60 људи, међу којима и Радомир В. Лукић.

Како је дошло до промјене на 59 људи, испричао је гост Националне телевизије анегдоту:

„На списку се нашла и особа под именом Јеленко Мићевић , па је неко јавио да је то епископ Филарет, па су брже боље га уклонили са списка“.

Дуго се опирао притисцима, одбијао да потпише разне наредбе, и знао је да ће ако одбије да потпише оставку било коме бити смијењен. Испричао је анегдоту како је изашао испред новинара и позвао их све на пиће, да „последњи пут да плати цех као министар“, када је одбио да смијени Радомира В. Лукића:

„Сутрадан ми је око један испред зграде дошла кампањола са људима који су носили дуге цеви. Звао ме Премијер, да ме грди што нисам сменио Лукића. Рекао сам му да видим кампањоле са балкона, а он ми је рекао да долази по мене да идемо на Сајам књига у пола седам. Чекао сам и видео кад су они отишли 7-8 минута пре тога, што значи да су слушали наш разговор као што су слушали сваки други“.

Све се то, наравно, одразило на његову фамилију, и девет је година био без посла, све док нови представник Валентин Инцко није донио једну врсту одлуке којом је укинуто надгледање његових активности, али на врло специфичан начин. Без обзира на све притиске да се наметне врховност институција БиХ, по мишљењу некадашњег министра Владе РС, Дејстонски споразум је оно што гарантује правоснажност закона Српске.

ГОРДАНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ / ИН4С

Погледајте цијело гостовање на Јутјуб каналу ИН4С.