Огрешио сам се о Димитрија Туцовића. Огрешио се и покајао. Кад год сам пролазио преко трга Славија, а где се до 2016. године налазио његов гроб, напето сам одвраћао очи од његовог отвореног погледа. Склањао сам лице, а он ме је право у лице гледао!
Испред родне куће Димитрија Туцовића, село Гостиље, Златибор, Србија
Убедили су ме били сви ти размилели шверцери патриотизмом да је он ружио Србију, уносио клицу `црвене куге` у наше здраво народно биће, клеветао свето ослобођење Косова…. другосрбијанштину посејао на Теразијама.
Лажу! Лажу ти ружни црви са распалине и беда нашег неморала, неправде и кукавичлука!
Свештенички син, златно дете Златибора, први српски правник који је покренуо политички програм радничке равноправности и демократске битности (социјал-демократије), дизао глас српског робља у гуњу и опанку заточеног од – шверцера богатствима и именом Србије, био гонич бахатих скоројевића и ратних профитера који су и децу терали да раде пуно радно време за нешто пројиног брашна! Ослободилац Косова и Старе Србије и тужитељ ратног злочинства над невиним народом Албаније… Над невиним Арнаутима у српском продору према Драчу и Елбасану.
То је Димитрије!
Вратио се са докторских студија у Берлину е да би бранио Србију од германског поробљивача у Првом светском рату! Истог овог поробљивача који данас по Србији подиже LIDL хангаре, а у којима ново радничко робље тегли без права на јаук!
Погинуо је на Колубарском фронту бранећи Србију и српски народ.
Ако не будемо слушали Димитрија јаче ћемо слушати, као што већ слушамо, омукли раднички ЈАУК! И глобалистички гласан смех над тим јауцима!
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
