• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ЧЕШКИ ПИСЦИ О ДУБРОВНИКУ
Заборављени јунак српске историје: Стриц Милеве Марић рањен у Невесињском устанку
ОДРЖАНО 18. СИЈЕЛО – У Вршац се долази из љубави према Херцеговини (ФОТО)
КРВ ПРОЛИСМО, БЛАГО ПОТРОШИСМО… (10) – Зима
Повратак завичају кроз стих – „Огњиште“ Митра С. Марковића
ЦИЈЕЛО БАРАЈЕВО УЗ СВОГ ДОКТОРА – Селмедину Фетахију уручена Повеља „Милисав Чамџија“ (ВИДЕО)
ТРЕНИНГ ВАЖНИЈИ ОД ИЗЛАЗАКА: Наташа Наранчић, МВП одбојкашког Купа БиХ, блиста у дресу Гацка
СКРОМНОСТ КАО ЗАВЈЕТ: Животна прича Неђељка Магазина (1950 – 2025)
ВРШАЦ, 14. ЈУН 2025. ГОДИНЕ: Како до карата за 18. Херцеговачко сијело?
МОСТАРСКО ВЕЧЕ У БЕОГРАДУ: Снага није у квантитету, него у континуитету…

СВЕТИ НИКОЛА ЧУДОТВОРАЦ: Заштитник морнара који је свој иметак користио за откуп заробљеника

Posted On 19. 12. 2017.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
Tag: sveti-nikola-cudotvorac-zastitnik-mornara-koji-je-svoj-imetak-koristio-za-otkup-zarobljenika

Свети Никола, чудотворац, заштитиник помораца и сиромашних, један је од највољенијих хришћанских светаца и то не само код православних народа, а сигурно је једна од најбројнија слава код Срба. Овај светитељ имао је веома узбудљиву животну причу, која вековима фасцинира хришћане.

 

Рођен у малоазијском граду Патара, луци на медитеранској обали данашње Турске, Свети Никола је живео у 4. веку, много пре раскола између православне и католичке цркве из 1054. године.

Његови родитељи, богати Грци Теофан и Нона, сина Николу су добили у време владавине римског цара Валеријана (253. – 260. године), похлепног човека који је због страсти за златом организовао војни поход на Персијско царство. Персијски краљ Шапур га је заробио у бици код Едесе, понижавао у заточеништву и, на послетку, убио сипајући му истопљено злато низ грло, као симбол његове похлепе. Будући да је Валеријан био први (и остао једини) римски цар који је заробљен у борби, његово заточеништво и смрт су изазвали талас нестабилности у римској империји.

У таквом нестабилном окружењу стасавао је млади Никола. Када су му родитељи умрли у великој епидемији, Никола је разделио сво наслеђено богатство. Одгајао га је стриц, архиепископ Патаре, под чијим будним оком се Никола успињао у црквеној хијерархији. После смрти стрица, Никола је изабран за архиепископа мирликијског. Био је и један од архиепископа који су позвани пред цара Константина на сабор у Никеји 325. године.

Никола је умро 19. децембра 345. године. Сахрањен је у саборној цркви мирликијске митрополије, а крајем 11. века његове мошти пренете су у Бари, у манастир светог Јована Претече. Осим што се спомен на дан смрти светог Николе слави 19. децембра, односно 6. децембра, свети Никола се прославља и 22. маја односно 9.маја, у знак сећања преноса његових моштију у Бари.

Многи не знају, али Свети Никола је постао заштитник морнара зато што је свој иметак користио за откуп заробљеника. Постоји и веровање да на Светог Николу не треба никога подсећати на дуг нити му додатно отежавати положај због тога што је дужник. На тај дан треба односити поклоне онима који славе Светог Николу. Међутим и свечари који славе не смеју своје госте да пусте кући празних руку, већ им обавезно морају дати дарове пре него што пођу.

 

Од Светог Николе до Деда Мраза

У новије време, захваљујући рекламама „кока-коле“ и потрошачком друштву, најпознатији је као Деда Мраз (Санта Клаус, скраћено од Санта Николаус – Свети Никола).

Док је на православним иконама приказан као висок човек у препознатљивом црвеном плашту, са епископском митром на глави и штапом у руци, како дарује децу поклонима из џака, потрошачко друштво је то мало „зачинило“. Црвени плашт је остао, као и дуга седа брада, али су убачени ирваси који вуку саонице којима „Санта Клаус“ обилази свет током Бадње вечери.

Верски аналитичар Живица Туцић подсећа да је Свети Никола најранији светитељ и да је слављен у целој Европи, без много везе са савременим Деда Мразом.

– Данашњи деда-мраз је нерелигијска и нехришћанска копија Светог Николе, али му се деца свеједно радују – каже за „Блиц“ Туцић.

Зашто је Свети Никола популаран међу Србима
Један од могућих разлога за велику популарност Светог Николе код Срба – више од 600 српских цркава носи његово име – заправо је сасвим овоземаљски.

– Свети Никола пада у време поста, а за посан ручак се у кући увек имало. Брашно за хлеб, те купус и кромпир за ручак, као и ракија, били су довољни да угостите комшије, пријатеље и родбину – каже за „Блиц“ етнолог Драгомир Антонић.

Верски аналитичар Мирко Ђорђевић подсећа и на још један практичан разлог за омиљеност Светог Николе.

– Будући да је ово некада била земља сељака, зимско време је било једино погодно за славља и окупљања, јер није било пољских радова – објашњава Ђорђевић.

Невероватна животна прича Светог Николе најузбудљивији је део сторије о једном од најранијих светитеља.

– Разлог за његову популарност треба тражити у самој личности Светог Николе који је сво богатство наслеђено од родитеља разделио сиромашнима, старима и немоћнима. Са једном бошчом (завежљајем) кренуо је на пут с вером у Бога, те се сматра чудотворцем – каже Антонић.

У жељи да остане анониман, новац није давао људима у руке, већ им је стављао у џеп да би се изненадили када га нађу. Управо из његовог доброчинства проистекла је легенда о Светом Клаусу, односно о Деда Мразу који би уочи Божића деци остављао поклоне у чарапи на огњишту.



Погледајте сличне вести:



  • 12976776_1515014438807751_8271440195642747822_o
    БАЊАЛУКА: Удружење Херцеговаца данас слави завјетну славу Свети Василије Острошки Чудотворац
  • Sveti-Josif-Temisvarski-774×1048
    СВЕТИ ЈОСИФ ТЕМИШВАРСКИ: Дубровачки Србин и велики чудотворац сахрањен под олтаром цркве коју је сам подигао
  • sveti vlasije
    СВЕТИ ВЛАСИЈЕ: Заштитник града на скутима мора
  • TRIFUN-540×284
    ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ТРИФУН ЗАШТИТНИК ВИНОГРАДАРА
  • 10441055_827113670717550_8827803261926756984_n
    Данас се слави Свети Вукашин: Само ти дијете ради свој посао!
  • vukasin-i-ustasa
    САМО ТИ СИНЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО: Данас се слави свети Вукашин
  • вукасин
    САМО ТИ ДИЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО: Свети Мучениче Јасеновачки Вукашинe моли Бога за нас
  • 0000
    ОТВОРЕН 24. (37) КРАЈИШКИ ЛИКОВНИ САЛОН У БЕОГРАДУ: Никола Кусовац први добитник плакете "Никола Церовац" (ФОТО)
  • jovan-2 (1)
    ИВАЊДАН: Заштитник кумства и побратимства
  • ikona
    МИТРОВДАН: Заштитник Солуна, Сибира и српске Херцеговине
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  • google-share
Previous Story

ЛИНТА ТРАЖИ ПОМОЋ РС И СРБИЈЕ: Нe смијемо ћутати над правним насиљем које се спроводи над мученичким Пребиловцима

Next Story

РАДЕ ЦРНОГОРАЦ: Очи пуне неба и камена

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ЧЕШКИ ПИСЦИ О ДУБРОВНИКУ

Posted On 18. 06. 2025.

Заборављени јунак српске историје: Стриц Милеве Марић рањен у Невесињском устанку

Posted On 18. 06. 2025.

ОДРЖАНО 18. СИЈЕЛО – У Вршац се долази из љубави према Херцеговини (ФОТО)

Posted On 16. 06. 2025.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Остатак фотографија мо...

Posted On 16. 06. 2025.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 15. 06. 2025.

[…] Преузето са:...

Posted On 14. 06. 2025.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...