• Проф др Јово Радош написао стихове посвећене команданту батаљона у Невесињској бригади и команданту бригаде са Борака

ЗАВРАТА

Миленку Лаловићу – Заврати

Јеси ли то ти, Миленко,
јуначе,
мајоре српске војске
из отаџбинског рата,
кога су сви у Херцеговини
звали Заврата:
по прађедовској капи,
коју си  дично носио,
док су гранате ломиле камен
и док је митраљез косио.

Лијепо је било виђет је на теби,
на стаситој људини,  са  црном брадом,
ко некада на војводи Богдану
међу устаничком армадом.

Јеси ли то ти, брате Миленко,
старешино и ратни друже,
познам ти очи соколове,
које су сада тужне.

Јесам, ја  сам, а ко и да нисам,
прозбори Миленко, тихо и благо,
не туку дамари више ко некад,
збогом младости и збогом снаго.

Сломила ме војна, а мало и године
и борбе љуте, про камене подине.
Крв и људске ране и сад видим по ноћи,
кратко се уведем у сан
и чекам, кад ће јутро доћи.

Жао ми је сваког погинулог војника,
посебно сваког мајчиног јединка,
па зато ходам дуго, да ме студени вјетар бије,
али, ако се подигне ратни барјак,
ставићу заврату као и прије.

 Јово Радош