• Када Александар Тица, Миланов, повремено посјети Конгресну зграду у Сакраменту, често га туристички водичи опомињу да се придружи својој средњошколској групи. А он се само насмије широким средњошколским осмијехом и каже: „Ја сам овдје службено!“

Ето тако то бива када градоначелник Лајв Ока (Live Oak),НАЈМЛАЂИ ГРАДОНАЧЕЛНИК у историји калифорнијског округа Сутер (Sutter County), и читаве Калифорније, посјети „Дирекцију“ (Капитол) у Сакраменту.

А зашто ћу сада да споменем његову мајку госпођу Бети и његовог оца, а друга мога, Милана? Па зато што поред Александра имају још сина Јована и двије кћерке Милеву и Наташу. Милан је емигрирао 1971. из бивше Југославије из Требиња. Радећи на локалној фарми упознао је своју животну сапутницу Бети која је емигрирала, као дјевојчица, 1963. године из Мексика. Настанили су се у Лајв Оку, и полако формирали своју фарму шљива и ораха и ресторан “Betty’s authentic Mexican Food”. Александар ради пуно радно вријеме у ресторану, а сриједе су резервисане за обавезе у Градском вијећу.

Ми Американци волимо људе са узбудљивом биографијом. Волимо људе који су паметни, одлучни, спремни да се испрсе за правду, велике борце. Александар Тица има све то па нећемо се премишљати кад вријеме дође да га изгласамо да буде наш – предсједник! Мистер президент, како то гордо звучи – обраћам се Александру.

– Далеко је још до тога – одговара нам Александар са оним истим велики дјечачким осмијехом по којем свога градоначелника препознаје девет хиљада грађана Лајв Ока, укључујући и младе. – Прво треба „поспремати“ у овом моме „Живом Храсту“, а то није нимало лако. Тренутно имамо два велика пројекта.

Наравно да сам их ја наслиједио и чиним да се све, у моме мандату одвија и брже од плана. Први пројекат је реконструкција Аутопута-99 (Highway-99), веома важне саобраћајнице која пролази средином града. Сада има двије траке, а планирамо додати још двије. Наравно да је то веома захтјеван пројекат. Због сигурности морамо додати још семафора, брзину ограничити на 35 миља, и још много тога, али ту су стручњаци који бирају најбоља рјешења. Други велики пројекат је улагање у школство и комплетирање великог фудбалског и спортског комплекса са четири игралишта и са помоћним теренима.

• Ауто-пут је, што би се рекло, „државни посао“, али зашто толика пажња школству и спорту?

– Овдје живи много младих породица и наравно много дјеце. Зато сам усмјерио своје планове да се што више појача школство. Имамо основну и средњу школу и гимназију. То је, наравно, један од начина да привучемо нове становнике у град. Овдје је пољопривреда веома развијена, и пратеће дјелатности уз њу, тако да је могућност запошљавања веома велика. А, на примјер, настојимо да током љетњих празника укључимо што више младих људи у бербу, посебно бадема, ораха и шљива. Наравно да постоје специјалне машине за то, али договор са фармерима, да се млади укључе у бербу и пристојно зараде, функционише веома добро.

• Ти си имао 24 године када си се укључио у „политички живот“. Са 25 година си изабран за градоначелника и тиме си се „уписао у историју“ као најмлађи градоначелник у Калифорнији. Вјерујем да то доноси и велике привилегије – шалим се са Александром.

– О, то посебно. Прво нисам могао да спавам од среће, а сада од великог посла. Овај посао захтјева, ајде да будем паметан, три ствари. Рад, рад и рад. Наравно у Градској кући имамо изванредну екипу па се највећи дио посла одвија веома добро. Овдје је динамична средина, становници су велики радници и воле када виде да је неки посао од опште користи, веома добро урађен. И знају то да цијене.

Градоначелник Александар Тица са новинаром СЛОВА Небојшом Тошићем

• Нисте ни ви на крају свијета, а ова пошаст звана корона, како се код вас одразила?

– Хајде да кажем релативно добро. Минималан број погођених, али послови нису стали. Мислим на пољопривредне послове, јер обрада поља тражи своје. Градска кућа је затворена за посјетиоце, али у њој службеници и даље раде. Ми из Градског вијећа састајали смо се једанпут недјељно, а сада су контакти „електронски“, па смо у контакту свакодневно.

• Завршиo си средњу школуу Лајв Оку, Бјут Колеџ (Butte College) и државни универзитет у Чику (Chico State Universiti) – Економију. Радио си многе послове од рада на породичном имању уз ријеку Сакраменто, преко Центра за економски развој у Чику, до ево, мјеста у породичном ресторану и градоначелника Лајв Ока. Шта у твоме граду највише волиш?

– Двоје дјеце моје сестре и двоје дјеце мога брата, а може и маму и тату! – каже Александар. – А цијеним људе који ову заједницу чине компактном. Ту имате породица које су неколико генерација овдје. И све их је више. Имамо по неколико генерација које су овдје завршили школе, па њихова дјеца, па њихови унуци… Ти сјајни људи се брину о овоме крају, овој земљи, својим комшијама. Настојимо да се наша заједница шири, да се људи овдје „укоријењују“, а све услове за то имамо. Зато и толика наша брига за школство, јер ће родитељи са малом дјецом радо долазити да живе овдје јер имају посао, а њихова дјеца имају добре услове за образовање. Морам рећи, немојте ме погрешно разумјети, да је ова пошаст која је свијет захватила, ова корона, показала да је живот у малим срединама далеко мирнији и сигурнији.

• А економија пада…?

– Успони и падови, посебно у пољопривреди нису нешто ново. Зато охрабрујем све који су се нашли у „води до грла“ или „на сухом“ (како ко гледа), да излаз увијек постоји. Могућност је, на примјер, максимално искористити све шта је прикупљено на пољопривредним имањима, и из тога извући „узгредне производе“ који се могу пласирати на алтернативним тржиштима.

• Град Лајв Ок може се похвалити, рецимо, са седам вјерских заједница, са људима из Азије, Европе, Америке, са складним животом, а најљепши украс су млади. Какав би им савјет дао?

– Да буду упорни, да се образују и да имају храбрости да предузму све што ће њих, а потом њихове породице и потомство, чинити часним људима – рекао нам је на крају разговора, специјално за СЛОВО, АлександарТица.

ПОЗНАНСТВО ИЗ ЦРКВЕ

Сада ће се читаоци СЛОВА запитати откуда ја на ТИ са будућим предсједником АМЕРИКЕ? Лијепо. Знам га као дјечарца из наше цркве Успења пресвете Богородице у Сакраменту. Често је са својим братом Јованом помагао као ЧТЕЦ у олтару, а овде за те дјечаке кажу Олтар-бој. Са његовим покојним дједом,часном старином Јованом, са оцем му Миланом и мајком Бети, са стрицем Николом и стрином Зорком, од првог мог доласка у Цркву 1998, постајем веома близак. А дјеца честите породице Тица из Требиња и сва наша дјеца играла су се и расла уз нашу сакраментску цркву. И ти малени порастоше, свако свој пут пронађе… Нека им је са срећом! А наш градоначелник, није што је наш, али јесте и паметан и лијеп. Таман за предсједника!

* Интервју са Александром Тицом водио новинар Небојша Тошић, а под насловом „Бољим школством до бољег живота“објављен је у канадском листу „СЛОВО“ мај 2020 г.
(Извор: новине „СЛОВО“, Кичинер, Канада, 28. мај 2020.). Аутор је интервју уступио редакцији Радио Требиња.